– Holandska vladajuća Hrišćansko-demokratska partija (CDA) vidi napredak u saradnji Srbije s Haškim tribunalom i želi da se na konstruktivan način pristupi daljem napretku Beograda u procesu evropskih integracija, ali naši dalji postupci će zavisiti od novog izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca. Ovo je, ujedno, stav poslaničke većine u holandskom parlamentu, kao i ministra spoljnih poslova Maksima Ferhagena – ističe u razgovoru za Danas Henk Jan Ormel, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma Holandije i funkcioner CDA.
Kako prenose mediji u Beogradu, ministar Ferhagen je kazao da će za deblokadu integracija Srbije biti dovoljno da se u Bramercovom izveštaju nađe ocena da Beograd u saradnji s Tribunalom radi sve što je u njegovoj moći. Da li to znači da više nije neophodno da tužilac iskoristi izraz „puna saradnja“?
– Lično sam inicirao da se ovih dana o temi Srbije diskutuje u našem parlamentu budući da CDA, stranka kojoj pripadam, želi da se na konstruktivan način pristupi daljem napretku Srbije. Naš budući stav biće utemeljen na narednom Bramercovom izveštaju, koji će on predstaviti 3. decembra. Naša parlamentarna grupa uzeće u razmatranje taj izveštaj i, ukoliko ima pozitivnog pomaka i razvoja saradnje s Tribunalom, ponovo ćemo diskutovati o stavu prema Srbiji. Izraz „puna saradnja“ je politička procena zasnovana na oceni tužioca Bramerca.
Srpski zvaničnici tvrde da Srbija u potpunosti sarađuje s Hagom uprkos tome što Ratko Mladić nije uhapšen i da politika u pogledu ovog pitanja nije opravdana.
– Holandska politika i stavovi parlamenta su zasnovani na izveštajima o saradnji Srbije s Haškim tribunalom. Naša politika je stroga, ali pravična, u smislu da određeni kriterijumi moraju biti zadovoljeni. Naša ocena o saradnji s tim međunarodnim sudom nije samo stvar političke odluke, već je zasnovana na izveštajima Tribunala. Tek na kraju to je politička odluka i optimista sam zbog napretka koji Srbija ostvaruje.
U kojoj meri je hapšenje Mladića značajno za holandsku javnost i članove parlamenta?
– Hapšenje Mladića i drugih begunaca osumnjičenih za ratne zločine je samo po sebi značajno, ne samo zbog pune posvećenosti Haškom tribunalu. To je značajno kako bi se preduzeli naredni koraci u procesu zadovoljenja pravde na Zapadnom Balkanu. Međunarodna pravda mora biti zadovoljena i hapšenje Mladića u tom smislu predstavlja veliki napor. Ujedno, to je i jedan od aspekata evropskih integracija.
Kako čujemo, većina u vašem parlamentu ipak se protivi ubrzanom nastavku evropskih integracija Srbije dok je Mladić na slobodi. Da li to znači da Srbija ne bi trebalo da podnosi zahtev za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU?
– Prema našem mišljenju, ubrzanje procesa integracija uprkos činjenici da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije ratifikovan i počeo da se primenjuje, nije pravi put. Srpsko podnošenje zahteva za članstvo u EU bi stoga u ovom trenutku bilo preuranjeno. Na Srbiji je da odluči da li će podneti zahtev ili ne, ali budimo realni – kandidatura za članstvo nije nešto što se ostvaruje u kratkom roku. Za holandsku vladu i parlament proces evropskih integracija mora biti zasnovan na ispunjavanju evropskih kriterijuma i na osnovu toga ćemo preduzimati sledeće korake. Isto važi za sve države Zapadnog Balkana.
Da li možemo očekivati da partije u holandskom parlamentu u bliskoj budućnosti pruže podršku Srbiji?
– Većina holandskih partija, uključujući i CDA, podržavaju dalje integracije Zapadnog Balkana, na osnovu deklaracije iz Soluna, ali napredak u integracijama mora biti zasnovan na ispunjavanju kriterijuma. Određivanje datuma po svaku cenu nije način da se nastavi proces integracija. Pozdraviću dan kada Srbija bude ispunila neophodne uslove i standarde i postane punopravni član EU. Ukoliko bude bilo moguće, doći ću u Beograd na dan priključenja kako bih to proslavio sa srpskim narodom.
Srpska parlamentarna delegacija je nedavno posetila holandski parlament. Kakvi su vaši utisci sa tog sastanka?
– Utisci su pozitivni. Parlamentarna diplomatija je dobar način da se razmene stanovišta, čak i o onim temama koje su teške. Diskusija je pomogla da shvatimo kako Srbija stvarno pokušava da sarađuje s Tribunalom u Hagu.
Od veterine do NATO
Henk Jan Ormel (1955) od 2002. je član poslaničke grupe Hrišćansko-demokratske partije Predstavničkog doma Holandije. Pored funkcije predsednika skupštinskog Spoljnopolitičkog odbora, potpredsednik je Parlamentarne skupštine NATO i šef holandske delegacije u tom telu. Pre nego što je postao politički aktivan, bavio se veterinarskom medicinom, koju je 1983. diplomirao na Univerzitetu u Utrehtu. Pored rada u parlamentu, ima i različite pozicije u bankarstvu i poljoprivredi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
