Srbija nastavila politiku „nezameranja“ Rusiji i Kini

To kaže za Danas nezvanično izvor iz zapadnih diplomatskih krugova, komentarišući činjenicu da od država Zapadnog Balkana jedino naša zemlja i Bosna i Hercegovina nisu potpisale navedeni dokument koji su inicirale SAD. Na spisku potpisnica koji je objavljen na zvaničnom sajtu Stejt departmenta nalazi se oko stotinu država iz različitih delova sveta, ali ne i Rusija i Kina.

Kako se tvrdi, činjenica da srpske vlasti ignorišu ovaj apel pokazuje da ponovo „guraju prst u oko“ Americi, istovremeno se „udvarajući“ Moskvi i Pekingu. Prema našim saznanjima, ne očekuje se da će Srbija u skorije vreme promeniti „kurs nezameranja talibanima“, koji su ponovo u usponu u Avganistanu. „Srbija se neće bliže određivati niti svrstavati prema aktuelnim događanjima u Avganistanu, naročito imajući u vidu činjenicu da bi to naškodilo interesima Rusije, s kojom ima bliske veze. Ne čudi ni što BiH nije podržala deklaraciju Stejt departmenta, jer se, verovatno, tome usprotivio bosansko-hercegovački entitet Republika Srpska, čije vlasti su proruski orijentisane“, ističe zapadni diplomata.

Kada je reč o onima iz našeg regiona koji teže članstvu u Evropskoj uniji, među potpisnicima zajedničke izjave o mirnom napuštanju Avganistana nalaze se Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, kao i Kosovo, koje Amerikanci, podsetimo, tretiraju kao posebnu državu. Takođe, dokument su podržali i bliski susedi Srbije koji su deo EU – Hrvatska i Slovenija. Na istoj listi našlo se niz ostalih evropskih država, uključujući Austriju, Belgiju, Bugarsku, Češku, Dansku, Estoniju, Grčku, Island, Irsku, Italiju, Litvaniju, Letoniju, Luksemburg, Maltu, Moldaviju, Norvešku, Kipar, Poljsku, Portugal, Nemačku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku…

U ime zvaničnog Brisela, deklaraciju je potpisao visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.  S druge strane, Mađarska, koja često dobija oštre kritike EU zbog situacije u vezi s vladavinom prava, nije podržala ovu inicijativu.

Upitan kako EU gleda na činjenicu da se Srbija nije priklonila  dokumentu o Avganistanu, Peter Stano, portparol Evropske komisije kaže za Danas:”Ovu izjavu su inicirale SAD koje su se obratile državama da je podrže, stoga treba da pitate Srbiju zašto je odlučila da to ne učini, ili SAD šta misle o broju država koje se nisu pridružile”.

I zemlje drugih kontinenata podržale su ovaj apel, poput Australije, Kanade, Čada, Čilea, Kolumbije, Ekvadora, Fidžija, Gane, Gvatemale, Gvineje, Haitija, Hondurasa, Japana, Jordana, Kenije, Liberije, Mauritanije, Novog Zelanda…

Dokumentom Stejt departmenta pozivaju se sve strane u Avganistanu da poštuju i omoguće bezbedan i organizovan odlazak stranih državljana i Avganistanaca koji žele da napuste državu. Kako se napominje:”Oni na pozicijama moći i vlasti širom Avganistana imaju odgovornost da zaštite ljudski život i imovinu”. Ističe se, takođe:”Avganistancima i stranim državljanima koji žele da napuste zemlju to mora biti dozvoljeno, a putevi, aerodromi i granični prelazi moraju ostati otvoreni i mora se održati mir”.

Kako se naglašava: „Avganistanski narod zaslužuje da živi bezbedno, sigurno i dostojanstveno. Mi u međunarodnoj zajednici smo spremni da im pomognemo”.

Pokret slobodnih građana ocenio je da je vlast u Srbiji opet propustila da stane uz ostatak civilizacije, jer je Srbija jedna jedna od retkih zemalja Evrope koja se nije priključila zajedničkoj izjavi o bezbednom napuštanju i prijemu stranaca i Avganistanaca nakon krize u toj zemlji.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da su u Beogradu pre nekoliko godina, u vreme kada je bio šef diplomatije, po dozvoli predsednika države Aleksandra Vučića, organizovani mirovni pregovori između vlasti Avganistana i talibana, navodeći da o tome prvi put javno govori jer je takav bio dogovor.