Srbija nastavlja lobiranje za povlačenje priznanja Kosova

Kako preciziraju naši izvori, posrednica u Briselskom dijalogu Federika Mogerini traži i od Beograda i od Prištine da prestanu sa svim lobiranjima u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja, a od kosovskih vlasti se, kao što je već poznato, zahteva i da ukinu takse od sto odsto na robu iz Srbije.

„Budući da Priština odbija da ukine takse, ni srpske vlasti neće odustati od lobiranja za povlačenje priznanja Kosova… Dakle, nema nikakvog dogovora ni oko povlačenja taksi ni oko obustave kampanje lobiranja“, objašnjavaju sagovornici Danasa.

Kako saznajemo, nisu tačne tvrdnje crnogorskog opozicionara Nebojše Medojevića da će se srpski i kosovski predsednik, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, sastati 12. juna u Njujorku i postići sporazum o Kosovu.

Prema rečima naših izvora, predsednik Srbije će tog dana otvoriti „jednu veliku fabriku u Srbiju“, a u Njujork ga niko nije zvao, „niti takva ideja postoji“.

Predstavnici diplomatskih krugova ističu da su „prilično skeptični“ da će se u naredna dva meseca, do novog sastanka „zapadnobalkanske šestorke“, desiti nešto značajno u vezi sa Kosovom.

„S jedne strane, EU će posvetiti pažnju uglavnom izborima za Evropski parlament i nakon toga konsultacijama o formiranju novog saziva Evropske komisije, a Beograd i Priština će čekati sastanak o Balkanu najavljen za početak jula u Parizu. Unutar EU i dalje postoje različita mišljenja o kosovskom problemu i Balkanu, što otežava situaciju nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu da predstave bilo kakve nove ideje o Kosovu. Nevoljnost i tvrdoglavost i Beograda i Prištine da se kreću u pravcu kompromisa, testiraju strpljenje i Pariza i Berlina, ali i Vašingtona. Pojedine evropske države su maltene uvređene zbog angažovanja Amerike oko rešavanja kosovskog problema, ali bez uključivanja Vašingtona i pristanka Moskve, neće biti moguće preseći Gordijev čvor oko Kosova“, napominju naši izvori.

Diplomate tvrde da „nisu nimalo realni“ zahtevi kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da Mogerini bude isključena iz nastavka dijaloga o Kosovu. Kako objašnjavaju, takvom retorikom Haradinaj pokušava da stekne nove poene na „domaćem – prištinskom terenu“.

Kao „vođenje unutrašnje kampanje“ diplomatski izvori tumače i više puta ponovljene izjave Hašima Tačija o „brisanju granica“ između Kosova i Albanije. Tači je, između ostalog, takvu poruku uputio na samitu Brdo-Brioni u sredu u Tirani, a dva dana kasnije je putem Fejsbuka poručio da granica između Albanije i Kosova mora da „bude uklonjena jednom za svagda“.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer izjavio je da bi Beograd i Priština u rešavanju kosovskog problema mogli da se posluže primerom Severne Makedonije.

„Cilj SAD, EU i zemalja regiona je isti – napredak, dok s druge strane ruskom uticaju više odgovara da u ovim zemljama vlada korupcija i nesređeno stanje. Na primeru Severne Makedonije najbolje je vidljivo kako se odupreti negativnom uticaju, preuzeti odgovornost i okončati stagnaciju, što je i recept koji mogu primeniti i Srbija i Kosovo“, naveo je Palmer u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.