Srbija nastavlja politiku balansiranja između Zapada i Kine, tvrdi analitičar

On je ocenio da je poznato, ali ne i medijski promovisano, da Srbija preko posrednika, šalje municiju u Ukrajinu.

U serijalu razgovora Agreman, Milić se pozvao na procenu Fajnenšel tajmsa da je Srbija od 2022. godine izvezla u Ukrajinu municiju vrednu skoro 800 miliona evra.

Poređenja radi, Hrvatska kao članica NATO je u Ukrajinu izvezla municije od 2022. godine do danas u vrednosti od oko 200 miliona, precizirao je on i konstatovo da je to četiri puta manje od Srbije koja nije deo Severnoatlantske alijanse.

Verujem da je to razlog zašto već duže vremena nema otvorenog pritiska na Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Granate i municija su bitnije Ukrajini i njenoj odbrani u ovom trenutku, nego sankcije Srbije koja nije velika i ekonomski bitna za Rusiju, objasnio je Milić.

Upitan da li je odluka Srbije da kupi od Francuske borbene avione „rafal“ konačan pokazatelj da Beograd prati Zapad, on je ocenio da je ta kupovina delom posledica slabosti Rusije u ovom regionu, zbog rata u Ukrajini.

Rusija ne može da ponudi novu generaciju aviona u dogledno vreme, logistički oni ne mogu da dođu u Srbiju, koja je okružena NATO zemljama i Beograd bi za svaki trasfer ili popravku morao da traži dozvolu Alijanse, predočio je Milić.

Francuska se nametnula kao logičan partner za nabavku aviona i to u praktičnom smislu znači odvajanje od Rusije, jer će u narednih nekoliko godina kada avioni stignu, Beograd zavisiti od Pariza za trening pilota, servis, naoružanje, rezervne delove i sve ostalo.

Prema tumačenju Milića, sve to govori da „ruska stolica u balansiranju spoljnom politikom postaje sve manja i klimavija“.

Upitan da li će saradnja Srbije i EU po pitanju kritičnih sirovina, pre svega litijuma, pojačati evroskepticizam kod građana, on je odgovorio da se to lako može dogoditi, ako se kampanja bude vodila na liniji da „EU kolonizuje Srbiju, koja će postati rudnik Unije“

To nije utemeljeno i EU ima isti sporazum sa još 12 drugih država, uključujući države kao što su Norveška, Kanada, Australija, Čile, a identične rudarske projekte intenziviraju na svoj teritoriji, naglasio je Milić.

On ponavlja da je sve do načina kako se vodi kampanja za litijum, a priznaje da jeste dobila antievropske elemente.

Milić tvrdi i da se najnovije tenzije na severu Kosova, ulaskom kosovskih institucija u privremene organe u četiri opštine sa srpskom većinom, ne mogu smatrati primenom Ohridskog sporazuma na terenu.

Ovo su jednostrani potezi vlasti Aljbina Kurtija, jer zapadnim zemljama ne odgovara taj vid eskalatornih mera koje mogu da izazove širu regionalnu nestabilnost, dodao je Milić.

Prema njegovim rečima, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc bi voleli da taj sporazum bude sproveden na stabilan, predvidiv i očekivan način, jer svojim kredibilitetom stoje iza tog dokumenta.

Kada se radi o ovakvom vidu poteza, ne bih rekao da to realno nailazi na njihovu podršku, smatra Milić.

On je uveren da će se kriza na Kosovu rešiti kada Evropska komisija bude u svojoj punoj snazi, sa dovoljno kapaciteta i uigranosti da može da se pozabavi ovim konkretnim pitanjima.

Onog trenutka kada budemo imali Evropsku komisiju u svojoj punoj snazi, verujem da ćemo videti videti merljivog i konkretnog napretka u normalizaciji odnosa, a ne samo priče o Ohridskom sporazumu, zaključio je Milić.