Srbija ne može da postane članica EU pre 2018. godine

 Najveći pozitivni razvoj događaja, prema Pajevićevom mišljenu, za Srbiju bi bio sticanje trajnog poverenja prema srpskom političkom establišmentu u evropskim institucijama, što podrazumeva da se ovde shvati realna situacija, kao i međunarodna pozicija Srbije, da se ozbiljnije pristupa unutrašnjim reformama i modernizaciji državnih institucija i da se sva snaga usmeri prevashodno na one poslove koji nas vode ubrzanom razvoju.

– Formalno priznavanje nezavisnosti Kosova neće biti neophodno samo ako se postigne maksimalni nivo međusobne saradnje u pitanjima bezbednosti, ekonomije, pravosudnog sistema, unutrašnjih poslova, kao i svih ostalih pitanja koja su od značaja za zajedničke evropske vrednosti i norme, a prema čemu se danas vrednuje ukupni kredibilitet jedne zemlje i njenih predstavnika. Odličan korak u tom pravcu bila je odluka o saradnji sa Euleksom – navodi sagovornik Danasa.

On ističe da Srbija, ako sutra uhapsi Ratka Mladića, ne bi mogla da dobije status kandidata pre marta 2011.

– Od momenta hapšenja Mladića, biće potrebno nekoliko nedelja da Savet ministara da mandat Evropskoj komisiji da izradi mišljenje o srpskoj aplikaciji, jer zemlje članice EU različito tumače odrednicu u zaključcima Evropskog saveta o strategiji proširenja iz 2006. U tom smislu, Srbija bi sa hapšenjem Mladića, mogla da se pozove na zaključak Evropskog saveta iz 2007. koji kaže da „Srbija kad ispuni tražene uslove, vezane za Hag može da ubrza proces evropskih integracija, uključujući i dobijanje statusa kandidata“, objašnjava Pajević. On dodaje da će EK biti potrebno bar godinu dana da izradi mišljenje.

Komisija posle toga upućuje mišljenje o kandidaturi Savetu EU gde se otvara politička debata i tu postoji opasnost da se otvore dva pitanja. Jedno je saradnja sa Haškim tribunalom, ako do tada ne bude uhapšen Goran Hadžić ili ako Srbija ne bude dostavljala tražena dokumenta Tribunalu, a drugo pitanje je odnos prema Kosovu.

– Zasad ne postoje naznake da bi neka država EU mogla da uslovi svoj pristanak za davanje statusa kandidata Srbiji priznavanjem Kosova, ali će Srbija morati da bude još pragmatičnija oko Kosova – ističe sagovornik Danasa i podseća da se sve odluke o proširenju EU i po Lisabonskom sporazumu donose konsenzusom.

Kada je reč o početku pregovora, Pajević navodi da Srbija ne može da počne pregovore o članstvu pre 2012, pre nego što sve zemlje EU ratifikuju SSP, što znači da ćemo od momenta kada Savet ministara EU donese odluku o početku ratifikacije SSP-a morati da čekamo najmanje dve godine, a verovatno i više. Na primer, Crna Gora još uvek nema sve ratifikacije SSP, nedostaju joj tri (Grčka, Belgija i Velika Britanija), a proces je počeo pre dve godine.

– Proces ratifikacije biće ozbiljan zadatak i za našu diplomatiju, jer će tu imati priliku da pokaže koliko zaista ima uticaja u zemljama EU. Ujedno će to biti i vrlo delikatan prelaz, jer se SSP ratifikuje u parlamentima država EU i nije isključeno da u nekim državama koje su priznale Kosovo, njihovi parlamentarci pokušaju da uslove ratifikaciju sređivanjem odnosa između Srbije i Kosova, što ne mora da znači priznanje nezavisnosti. Kosovo može da bude i kočnica, ali i odskočna daska za Srbiju. Ako bi Srbija radila na pronalaženju rešenja koje bi zadovoljilo EU i uspela da ga dogovori sa Prištinom, onda bi takav dogovor najviše koristio pri određivanju datuma za početak pregovora, kao i u sticanju velikog kredibiliteta u svetu – istiće Pajević.

On navodi da će se Srbija, kad počne pregovore, suočiti sa još jednim problemom, a to je da iako imamo bolje administrativne kapacitete od naših suseda, to nije dovoljno za brži napredak pregovora o članstvu.

– S obzirom na to da do početka pregovora imamo još najmanje dve i po godine, ima vremena da se administrativni kapaciteti pojačaju i da obavimo pregovore za četiri godine. Treba imati na umu da je procedura u pregovorima pooštrena u odnosu na prethodna proširenja. U međuvremenu su brojne zemlje EU uvele pravilo da se o otvaranju i zatvaranju poglavlja sa državom kandidatom moraju izjasniti spoljnopolitički odbori njihovih nacionalnih parlamenata, što dodatno usporava ritam pregovora. Takođe, EU je uvela striktno poštovanje Kopenhagenskih kriterijuma i postavila uslov uspešnog sprovođenja, a ne samo usvajanja, reformi pravosuđa i državne uprave po evropskim standardima već u ranoj fazi pregovora o članstvu u EU, baš kao i efikasnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala – kaže saradnik ISAC fonda.

On objašnjava da se prema važećoj strategiji proširenja EU iz decembra 2006, Unija obavezala da će se uzdržati od određivanja bilo kog datuma za prijem nove članice sve dok pregovori o članstvu ne uđu u završnu fazu.

– U idealnom slučaju Srbija bi u drugoj polovini 2016. mogla da zaključi pregovore i potpiše pristupni ugovor sa EU. Zatim bi usledila ratifikacija u svim zemljama članicama EU i Evropskom parlamentu, i za nju će biti potrebno najmanje godinu i po dana i zatim svečani prijem u članstvo EU u 2018. Treba uzeti u obzir da čak i ako se Srbija „provuče“ kroz pregovore bez rešenog odnosa prema Kosovu, ne treba imati ni najmanju sumnju da dobar deo zemalja koje su priznale Kosovo neće dati zeleno svetlo za zaključenje pregovora ili ratifikaciju pristupnog ugovora sa Srbijom ako na pitanje Kosova ne bude stavljena tačka. Jednostavno u EU niko neće želeti da primi novi Kipar – zaključuje Milan Pajević.

Spekulacije o datumu uzele maha

Milan Pajević ukazuje na to da su spekulacije o datumu ulaska Srbije u EU ponovo uzele maha, o čemu govori i istraživanje CeSID-a, koje je pokazalo da gotovo polovina građana veruje da će Srbija za manje od pet godina ući u EU, a građani to misle zato što političari i mediji stvaraju nerealna očekivanja, posle čega dolazi do bezrazložnih razočarenja.