Srbija ne treba da se stidi saradnje sa NATO

Govoreći na kraju dvodnevnog ministarskog sastanka NATO, Stoltenberg je takođe kazao da je odluka Prištine da uvede carine na robu iz Srbije dodatno otežala njen dijalog sa Beogradom.

„Promena mandata Kosovskih bezbednosnih snaga mora biti u skladu sa ustavom Kosova i na osnovu konsultacija sa NATO. Ako se to sprovede na drugačiji način, NATO će morati da razmotri nivo saradnje koji ima sa KBS“, rekao je Stoltenberg. NATO i EU ostaju posvećeni stabilnosti na Zapadnom Balkanu, zaključak je sastanka kojem je juče prisustvovala i visoka predstavnica Unije Federika Mogerini.

Na odvojenom brifingu za novinare održanom juče u sedištu NATO, zvaničnik alijanse je govorio o njenim odnosima sa Srbijom. NATO visoko ceni praktičnu saradnju sa Srbijom koja nastavlja da se produbljuje, rekao je on istakavši da je reč o „veoma robusnom partnerstvu“. Do 200 zajedničkih aktivnosti godišnje, učešće srpskih trupa u misijama za očuvanje mira, te prve NATO vežbe u Srbiji koje su održane u oktobru nisu samo na korist dve strane, već čitavog regiona, rekao je zvaničnik.

Međutim, brojni šefovi diplomatija zemalja članica NATO, juče su, prema njegovim rečima, izrazili zabrinutost zbog „dezinformacija“ o alijansi u medijima u Srbiji, kao i potrebu da se takvo stanje promeni. Dezinformacije se, rekao je zvaničnik, odnose na prošlost, ciljeve i planove NATO, „a srpski zvaničnici im ne protivreče“. „Ministri su bili veoma jasni da je Srbija slobodna da odabere svoju odbrambenu politiku, a NATO poštuje odluku o vojnoj neutralnosti“, dodao je on.

„Snažno partnerstvo na praktičnom nivou trebalo bi da bude prevedeno na politički i informativni teren“, kazao je taj zvaničnik. Upitan da li se u srpskom javnom prostoru, kada je o odnosima sa NATO reč, išta promenilo u poslednjih nekoliko godina, a s obzirom na to da su se zvaničnici alijanse i ranije žalili na negativnu kampanju srpskih medija, on je naveo da je sve isto. „Ne vidim poboljšanja, uvek to govorimo srpskim zvaničnicima, a oni tvrde da ne kontrolišu javnost i medije“, objasnio je.

„Mi pritiskamo srpske kolege“, nastavio je zvaničnik, „da više insistiraju na priči o benefitima saradnje sa NATO. Ako nisu stidljivi da govore o saradnji sa Rusijom, ne bi trebalo da budu stidljivi ni da govore o saradnji sa NATO“. Na srpskim političarima je da menjaju sliku o NATO jer srpska javnost ima veće poverenje u njih, nego u predstavnike alijanse, rekao je. „Vidimo priče o uvlačenju Srbije u NATO, o tajnim planovima… to ne postoji. NATO ne sili Srbiju da postane član, Srbija odlučuje.“

Mart 2019. će biti teška godišnjica i treba osigurati da informacije tada budu verodostojne. Istorija ne počinje 1999. i ta godina treba da bude bude stavljena u širi kontekst, naveo je zvaničnik alijanse govoreći o bombardovanju Srbije, kojem su, dodao je, prethodili „veoma dug period pokušaja pregovora“, kao i „humanitarna katastrofa“.

Upitan da li zvaničnici NATO veruju srpskim vlastima kada im kažu da ne kontrolišu javnost i medije on je odgovorio da je to „pitanje za milion dolara“. „Verujem da svaki politički lider u svakoj zemlji ima veliki uticaj na javnost, ali mislim da političari imaju veliku odgovornost – hoće li podizati ili spuštati tenzije“.

NATO nema usaglašenu poziciju o idejama o korekciji granica, rekao je zvaničnik ističući da „granice po etničkim linijama ne pomažu miru i stabilnosti, što smo već videli. Većina Srba na Kosovu živi južno od Ibra, i ako povučete liniju puno Srba će živeti na Kosovu“.

Makedonija u klubu 2020.

Makedonija bi mogla postati članica NATO do proleća 2020, pošto prethodno bude primenjen Prespanski sporazum, navode u alijansi. NATO je spreman da prihvati i prvi nacionalni godišnji program Bosne i Hercegovine koja sada treba da odluči o njegovom podnošenju alijansi. Na pitanje kako će činjenica da Republika Srpska ima odlične odnose s Moskvom uticati na odnose BiH i NATO, navode da „nema sumnje da će Rusija praviti probleme“.