Srbija, ni na istoku, ni na zapadu

To znači da kad kažemo Srbija između istoka i zapada ne kažemo ništa što bi, da smo u osnovnoj školi, zasluživalo prelaznu ocenu. No ako pomenuti iskaz shvatimo kao eufemizam, onda već znamo o čemu je reč. Radoznali levičari će i tada pitati: kako to da je zapad na levoj, a istok na desnoj strani (geografske mape). A šta tek reći o tvrdnji da je Srbija „i geometrijski u centru između Istoka i Zapada“.

U jednom davnašnjem istraživanju sam do zloupotrebe rabio suštinski nalaz tog istraživanja – građanima Srbije džep je na zapadu a srce na istoku – sve dok mi vrli jezikoznalac nije skrenuo pažnju na činjenicu da naučni jezik ne trpi eufemizme (!), a i da „običan“ svet ne razume značenje koje ja pripisujem tim geografskim pojmovima. To me je nateralo da proverim razumevanje „običnog“ sveta. Pokazalo se da niko od konsultovanog „običnog“ sveta pod istokom nije podrazumevao geografski istok, niti pod zapadom geografski zapad. U nas ovi geografski pojmovi imaju gotovo isključivo političko značenje, a sve mi se čini da u ovim vremenima, zadobija i neko dodatno geopolitičko značenje. Uostalom i geografsko i političko značenje služe za orijentaciju, bilo u prirodi bilo u politici.

Suština naših nalaza iz telefonske ankete na uzorku od 1200 ispitanika, tri-četiri sedmice pre 24. aprila, svodi se na naslov ovog teksta – Srbija, ni na istoku, ni na zapadu (tako je naslovljen jedan tekst Zorana Đinđića u Borbi iz 1991. godine).

Iako je istoričar Momčilo Pavlović izrekao sumnju u smislenost pitanja o Srbiji na istoku ili zapadu („Pitati Srbiju da li je za Istok ili za Zapad, to je kao kada pitate dete da li više voli mamu ili tatu“), pitali smo naše ispitanike za stav prema članstvu u NATO paktu, vojnom savezu sa Rusijom i posredno o vojnoj neutralnosti. Našli smo da je 79 posto ispitanika protiv ulaska u NATO, da u odgovorima na pitanje o vojnom savezu sa Rusijom dominira odgovor „ne znam“ – 56 posto i da je potpolovična većina za podjednaku udaljenost Srbije i prema NATO i prema Rusiji – 44 posto. Ulazak u NATO podržava 12 posto ispitanika, a vojni svez sa Rusijom 20 posto. Faktički, građani Srbije odbacuju mogućnost ulaženja u vojne saveze bilo sa „zapadom“ bilo sa „istokom“. Oni su većinski za neutralnost, za Srbiju ni na zapadu ni na istoku. Takve stavove imaju čak i pristalice onih partija čija se rukovodstva izričito opredeljuju za jednu ili drugu stranu.

Po svemu sudeći u prvu je pomenuti istoričar „Srbija je tu gde jeste, ni na Zapadu ni na Istoku, odnosno i na Istoku i na Zapadu, i samo njeni interesi mogu da je opredele za saradnju sa jednom ili drugom stranom.“

Ima indicija da je tema o Srbiji na istoku ili zapadu izvikana, odnosno politički i medijski nametnuta građanima Srbije. Isto tako kao što se sada nameću nacionalističke teme ili pljuvanje po „komunističkoj prošlosti“. Na sličan način pokušava se reciklaža stvarnih problema Srbije, kao što je to borba protiv kriminala i korupcije. Međutim, ko u ovoj kampanji zaboravi da za građane Srbije postoje gotovo isključivo samo dva problema – nezaposlenost i zapošljavanje i problemi vezani za preživljavanje i standard – zaboravio je sve. Naravno, to ne znači da nema marginalnih političkih partija koje se bave reciklažom nestajućih tema. No, nismo našli nikakve statistički značajnije veze između opredeljenja o pomenutim pitanjima i bilo koje važnijeg strukturnog obeležja građana. Uostalom, i kada je reč o famoznom „istok-zapad“ pitanju, u slučaju pristalica bilo koje relevantne partije, jedino smo našli neke manje razlike između onih koji će glasati za SNS („naklonjeniji zapadu“) i SPS („naklonjeniji istoku“). Pomenute nametane teme, u vreme ove kampanje ne grade značajniji politički i socijalni rascep u biračkom telu Srbije, bilo zbog relativne jednodušnosti, bilo zbog velikog broja odgovora „ne znam“. Imati posao od kojeg može pristojno da se živi, pa čak i samo – imati zaposlenje – je „majka“ svih drugih problema i toliko veliki da se prihvataju čak i isprazna obećanja, kao i objašnjenja da su za naš loši život krivi neki drugi.