Srbija nije meta terorista

U izveštaju se ističe da je Vlada Srbije preduzela korake da poboljša svoju sposobnost u borbi protiv terorizma usvajanjem Nacionalne strategije za sprečavanje i odgovor na terorizam u periodu od 2017. do 2021. godine, kao i nastavkom saradnje sa međunarodnim partnerima, uz poseban fokus na sprovođenje zakona i napore u oblasti sajber-bezbednosti, prenosi Glas Amerike.

Kao članica Globalne koalicije protiv Islamske države, Srbija je obećala donacije u medicinskoj opremi u maju, ali neiskustvo u ulozi donatora i unutrašnje prepreke odložili su tu isporuku i po svemu sudeći će ograničiti dodatnu finansijske i materijalne doprinose Koaliciji, navodi se u izveštaju.

Naglašava se, takođe, da je Srbija nastavila da koristi obuku američke vlade u izgradnji svojih kapaciteta za borbu protiv terorizma.

Kada je reč o pravosuđu, sprovođenju zakona i bezbednosti granica, u izveštaju se ističe da je neophodno da Srbija poboljša kapacitete za sprovođenje zakona, uz konstataciju da je napredak zemlje u toj oblasti postojan.

Ističe se članstvo Srbije u organizacijama čiji je cilj suprotstavljanje finansiranju terorizma i pranju novca, kao i strategija u borbi protiv nasilnog ekstremizma, u kojoj veliku ulogu ima nekoliko ministarstava.

Srbija je uključena u ograničenu regionalnu i međunarodnu saradnju o antiterorističkim pitanjima, dodaje se u izveštaju, koji naglašava saradnju sa Interpolom i Europolom, bilateralne programe saradnje u obezbeđivanju granica sa Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom i slično granično partnerstvo sa Bosnom i Hercegovimom i Hrvatskom.

Srpske agencije u toj oblasti rutinski sarađuju i sa Albanijom, Kosovom, Makedonijom i Crnom Gorom, zakljujuje se u izveštaju o Srbiji.

Od ostalih zemalja regiona, u izveštaju Stejt departmenta obrađeni su Kosovo, Bosna i Hercegovina i Makedonija.

Za Kosovo, koje je takođe član Globalne koalicije protiv Islamske države, navodi se da je i u 2017. nastavilo da se bori sa rastućom pretnjom terorizma, uz napomenu da je 403 građana Kosova putovalo u Siriju i Irak da se bori u redovima Islamske države ili Nusra Fronta, a da ih je 74 poginulo. Prema podacima Stejt departmenta, 133 se vratilo, dok 196 ostaje u zonama sukoba.

Kada je reč o BiH, u izveštaju se ističe da je ta zemlja nastavila da povećava svoje antiterorističke kapacitete, ali da rupe u zakonima i blage kazne ostaju najveći izazovi.

Efikasniju unutrašnju saradnju u BiH podrivaju međuagencijski i lični sukobi, ekstremistička ideologija i regionalne nacionalne ekstremističke grupe ostaju potencijalni izvor terorizma, a što se tiče rehabilitacije i deradikalizacije, tu nije načinjen veliki napredak, navodi se u delu izveštaja o BiH.

Makedonija je, navodi se u izveštaju, sarađivala sa SAD u antiterorističkim naporima, a takođe je, kao i Srbija, Kosovo i BiH, članica Globalne koalicije protiv Islamske države.

Makedonske vlasti su procenile da pripadnici i simpatizeri ISIS održavaju prisutvo u toj zemlji, a Ministarstvo unutrašnjih poslova i obaveštajna agencija procenjuju da je najmanje 150 makedonskih državljana putovalo da se priključi terorističkim grupama u Siriji i Iraku.

Od tog broja 30 je poginulo, 40 je i dalje u tim zonama, dok se 80 vratilo u Makedoniju.