Srbija okretanjem Kini šalje konfuznu poruku u Brisel

„Zbog pandemije bi i globalno klatno izmedju bezbednosti i slobode moglo da se pomeri ka bezbednosti a na račun ljudskih prava i u periodu posle pandemije“, upozorio je vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Beogradskog univerziteta Filip Ejdus.

Na skupu u organizaciji Nacionalnog konventa o EU i Radne grupe za poglavlje 31 (zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) Ejdus je rekao da ni pre pandemije proširenje nije bilo visoko na dnevnom redu EU a korona virus je dodatno okrenuo Uniju ka sebi.

Prema njegovim rečima, neka istraživanja pokazuju da će to tako biti i posle epidemije.

Ejdus je rekao i da je Srbija i pre pandemije imala problem sa demokratijom a sada je situacija još gora. On je pomenuo način uvodjenja vanrednog stanja, migrante zatvorene u centrima, militarizaciju diskursa, što sve otežava put Srbije ka EU.

On je takođe rekao da je spoljna politika Srbije i pre pandemije bila „promiskuitetna“ a da je u pandemiji to metastaziralo.

Kao primer je naveo bilborde zahvalnosti Kini, ne samo u Beogradu, nego i širom Srbije koji su, prema njegovim rečima, ogoleli geopolitički populizam vlade.

„To balansiranje pokreće sile da se nadmeću za Srbiju koja postaje neka vrsta plena, što nas suštinski pretvara u objekat a ne subjekat politike“, rekao je Ejdus dodajući da okretanjem Kini pre svega Briselu šaljemo konfuznu poruku u kom pravcu Srbija ide.

Kao još jednu posledicu krize zbog pandemije u Srbiji, Ejdus je naveo podrivanje ideje EU kod gradjana.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Medjak govorio je na panelu o „problemu u narativu“, odnosno porukama koje stižu, uključujući iz Skupštine Srbije, npr. o ruskoj braći, kineskim prijateljima, krizi solidarnosti u EU.

Kako je istakao, Srbija samo za EU ima podatke o vrednosti pomoći, dok se za Kinu i Rusiju ne zna kolika je pomoć a koliko je pristigla medicinska opreme plaćena.

„EU je ipak izgubila marketinšku utakmicu sa Kinom i Rusijom u pandemiji, čemu je kapitalno doprineo predsednik Aleksandar Vučić“, ocenio je novinar Boško Jakšić dodajući da predsednik uprkos tome političku budućnost vezuje za Zapad dok Istok koristi da bi se Zapadu pokazao kao nezaobilazni partner, „iako pomalo ćudljiv“.

Jakšić smatra da je to opasno jer Rusija ne odustaje od toga da sem energenata izvozi i svoj autoritarni politički model dok Kina ulaganjima primorava Srbiju da krši pravila EU u poslovanju.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ukazala je da odnose Srbije i EU u uslovima pandemije treba posmatrati u svetlu globalnih odnosa snaga i starih i novih geopolitčkih igara, različitosti unutar same EU i načina na koji će Srbija pokazati da je spremna da učini više za Evropu ako nam strateški prioritet ostaje ulazak u EU.