Srbija ostala uzdržana pri usvajanju rezolucije o nestalima u Siriji: Da li neko diriguje kako naša zemlja glasa u UN?

Ovu Rezoluciju podržale su 83 članice UN, 11 je glasalo protiv, a 62 su bile uzdržane. Neobjašnjivo je, kažu sagovornici Danasa, to što je Srbija, koja je, takođe, suočena sa problemom nestalih osoba tokom poslednjih ratova, pri glasanju u UN bila uzdržana.

Sirijska mreža za ljudska prava dokumentovala je 150.000 slučajeva nestalih osoba u Siriji, koji su bili arbiterno hapšeni, kidnapovani ili su stradali od strane terorista ISIS.

Inače, ovu Rezoluciju je podneo Luksemburg, zajedno sa Albanijom, Belgijom, Obalom Slonovače, Kostarikom, Dominikanskom Republikom i Severnom Makedonijom. U obrazloženju rezolucije, ambasador Luksemburga naglasio je da se na ovaj način demonstrira da međunarodna zajednica podržava sirijske porodice da bi osigurala njihovo pravo da znaju sudbinu svojih voljenih nestalih lica.

Među onima koji se protive rezoluciji bila je i Sirija, koja je rekla da neće sarađivati s novom institucijom. Rusija, Kina, Bjelorusija, Severna Koreja, Kuba i Iran takođe su glasali protiv.

„Zašto je Srbija koja se i sama suočava sa problemom nestalih osoba, kao posledica ratnih trauma iz 90-tih i koja pitanje nestalih ima na dnevnom redu sa jednim brojem suseda, uz obavezu da na te zahteve odgovori, ili je to već učinila, neobjašnjivo je“, kaže za Danas Branka Latinović, ambasadorka u penziji.

Pretpostavlja, kako kaže, da je Srbija bila zamoljena od nekog da ne glasa za tu rezoluciju. I odabrala je da bude uzdržana. Među uzdržanima je, inače, bilo najviše zemalja iz Afrike, Latinske Amerike i sa Bliskog istoka, a to su one zemlje koje su nedavno obnovile svoje diplomatske odnose sa Sirijom.

„Šta god da je bio razlog za ovako pozicioniranje Srbije prilikom glasanja za ovu rezoluciju, Srbija je trebalo da glasa za njeno usvajanje, zbog svojih nestalih, kao i zbog činjenice da je pitanje nestalih osoba jedno od pitanja koje u dužem periodu opterećuje njene odnose, posebno sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom. Glasanje za pomenutu rezoluciju je glas koji jača poverenje i kredibilitet“, objašnjava Latinovićeva.

Prema podacima od sredine prošle godine sudbina 9.876 osoba nestalih tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, među kojima je oko 3.700 lica srpske nacionalnosti, do danas nije utvrđena što je posledica sporog procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka, ali i nespremnosti vlasti zemalja regiona da otvore vojne i civilne arhive.

Po podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, tokom ratova 90-ih u bivšoj SFRJ nestalo je više od 35.000 osoba, a do avgusta 2021. godine pronađeni su i identifikovani posmrtni ostaci 102 osobe, što je tek jedan odsto svih ljudi koji se vode kao nestali.

Za sporo otkrivanje nestalih srpske vlasti optužuju Hrvatsku i Prištinu.

Nova sramota
Nismo glasali za stvaranje UN tela koje bi se bavilo sudbinom 100000 nestalih Sirijaca u građanskom ratu!
Da se ne bi zamerili nacističko-staljinistickom režimu u Moskvi! pic.twitter.com/KDAKDjEzLv

— Dragan Šormaz (@dragansormaz) June 30, 2023

„Kolege iz Hrvatske već dve godine odbijaju bilo kakve sastanke. Priština godinu i po dana odbija sve naše pozive i apele da zakaže sastanak kako bi nekim porodicama nestalih dali odgovore. I tu stoji desetak i više zahteva sa lokacijama i informacijama o potencijalnim mestima sahranjivanja“,objasnio je sredinom prošle godine Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, kao i da je Beograd odgovorio na sve zahteve pozitivno.

Pre dve godine pronađeno je i identifikovano šest tela kosovskih Albanaca u severnom delu Kosovske Mitrovice, a 924 tela Albanaca pronađena su u izmeštenim grobnicama u centralnoj Srbiji.

„Rekama su iz BiH i Hrvatske doplovila u Srbiju 463 tela koja su tada bila sahranjena kao NN lica da bi potom u prisustvu predstavnika te dve zemlje ekshumirali i više od 300 identifikovali“, objasnio je prošle godine Odalović.

Budući da Srbija ima konstantan problem u pronalaženju nestalih odoba za vreme ratova, a samim tim i problem sa susedima, tim pre je još teže shvatljovo ponašanje Srbije u UN , i odluka da budemo uzdržanih baš kada su u pitanju nestale osbe.