Srbija otvorila još dva poglavlja

U pregovorima o članstvu u EU od 35 ima 10 otvorenih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović koja je predvodila srpsku delegaciju kaže da je otvaranje poglavlja o intelektualnoj svojini važno za građane i privredu, za pravnu sigurnost, kao i za autore i njihova prava, za suzbijanje proizvodnje i rasturanja lažnih proizvoda, kao i za istraživanje i razvoj. 

„Kroz otvaranje poglavlja pokazujemo da smo u reformski proces ušli zbog našeg društva i građana, a i zbog krajnjeg cilja, pristupa EU. Želim da istaknem da je Srbija pre svega okrenuta reformama na unutrašnjoj agendi, a verujemo da su evropske intregracije najbolji put i mehanizam da budemo u tome uspešni“, kazala je Jadranka Joksimović na konferenciji za novinare nakon otvaranja poglavlja.

Joksimović je kazala da se nada da do kraja godine Srbija može otvoriti još neka poglavlja. „Ovo je dobar signal i otvorena vrata za Srbiju od EU. Međunarodne okolnosti nekad idu na ruku a nekad ne, ali verujem da u narednih četiri-pet godina možemo dostići spremnost da razgovaramo o ulasku u EU“, kazala je ona.

POVEZANE VESTIMeđak: Za brže pregovore s EU ključna je stabilnost
To su, kako je ranije istakla, sektori koji stvaraju dodatnu vrednost u stabilnoj ekonomiji zasnovanoj na znanju. Poglavlje 29, o carinskoj uniji, obuhvata propise i mehanizme za automatsku primenu svih carinskih postupaka za uvoz i izvoz, tranzit, čime se pospešuju uslovi poslovanja.

Direktor u EK za susedne zemlje i proširenje Kristijan Danijelson kazao je da je sastanak bio „veoma dobar“: „On je pokazao veoma jasno da je evropska perspektiva Srbije čvrsta i realna. Otvorili smo dva poglavlja, o intelektualnoj svojini i carinskoj uniji, i oba poglavlja tiču se šire oblasti od pristupa EU. Ona su suštinska za konkurentnost srpske ekonomije“.

„Sa posvećenošću Srbije, uveren sam da još poglavlja može biti otvoreno do kraja godine. Zarad tog cilja, Srbija mora da napravi značajne i kredibilne reforme u sferi vladavine zakona, posebno u sudstvu, bavljenju ratnim zločinima i borbi protiv korupcije. Takođe je neophodno da ostane posvećena normalizaciji odnosa s Kosovom“, dodao je on.

U delegaciji Srbiji na Međuvladinoj konferenciji su i šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević i direktorka Kancelarije za pridruživanje Ksenija Milenković. Na tom skupu zvanični Beograd predstavljala je ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović. Očekivalo se da nakon međuvladine konferencije bude održana konferencija za novinare, na kojoj je trebalo da se, pored ministarke Joksimović, prisutnima obrate i predstavnici Evropske komisije i Malte, države koja trenutno predsedava EU.

Srbija je u dosadašnjem procesu pridruživanja Uniji otvorila osam poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. Poglavlje 7 sastoji se od dve celine – autorskih i srodnih prava, te prava industrijske svojine, a bavi se i borbom protiv piraterije, zaštitom potrošača, brendiranjem robe, boljim pozicioniranjem srpskih kompanija i oznakom geografskog porekla. Portal European Western Balkans napominje da bi oznaka geografskog porekla mogla da bude najteži deo navedenog poglavlja, imajući u vidu iskustva drugih zemalja, koje su ranije pregovarale sa EU, uključujući Hrvatsku. U tom kontekstu, kao ilustracije se navode hrvatsko-slovenački sporovi oko toga čija su kranjska kobasica i istarski pršut.

„Proizvod koji dobije oznaku geografskog porekla znači da je neki proizvod stvoren na određenoj teritoriji i da u sebi nosi karakteristike tog područja, što mu daje značajnu prednost na tržištu i predstavlja svojevrsni garant kvaliteta. U Srbiji, za sada, tri proizvoda imaju međunarodnu oznaku kvaliteta i to su homoljski med, bermet, i leskovački domaći ajvar. Zanimljivo je da je Slovenija već zaštitila ajvar kao svoj proizvod, ali stručnjaci kažu da Srbija ne bi trebalo da ima veće probleme u zaštiti svojih proizvoda, bez obzira što postoje ovakvi primeri“, navodi ovaj portal.

Iako je u pojedinim diplomatskim krugovima postojala sumnja da li će pre jeseni biti otvorena nova poglavlja u pregovorima Srbije i EU, imajući u vidu „dugu pauzu“ u pregovorima Beograda i Prištine o rešavanju kosovskog pitanja, stručnjaci za EU integracije navode da je odlukom da da „zeleno svetlo“ za naredni korak Beograda na evropskom putu, Brisel podstakao Srbiju da nastavi „reformski kurs“. Kako je u nedavnom intervjuu za naš list poručio izvestilac za Srbiju i šef Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister: „Srbija sprovodi ambicioznu agendu ekonomskih reformi, što je već dalo rezultate… pokazala je da je posvećena regionalnoj saradnji i pomirenju. Ipak, potrebno je učiniti više da bi se garantovala vladavina prava. To uključuje reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije“, poručio je on.

CG zatvara prvo "veliko poglavlje"

Crna Gora je na Danasrašnjoj međuvladinoj konferenciji otvorila poglavlje 1, koje se odnosi na slobodu kretanja robe, i poglavlje 22, posvećeno regionalnoj politici, a privremeno zatvorila poglavlje 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom. Stručnjaci za EU integracije objašnjavaju da je poglavlje 30 „prvo veliko poglavlje“ koje je zatvorila Crna Gora, kao i da bi Srbija mogla da ima problema upravo sa tim poglavljem, jer je preduslov za njegovo zatvaranje članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Kao najveća prepreka članstvu u STO navodi se aktuelni srpski Zakon o GMO, kojim je zabranjen promet GMO proizvoda.

Kritike DSS’]

Demokratska stranka Srbije kritikovala je otvaranje poglavlja 29, ocenivši da to donosi iste promene kao i poglavlje 30. „Od građana se krije činjenica da će to, jednako kao i ispunjenje uslova upisanih u poglavlje 30. iz temelja da promeni sadašnje dobre ekonomske i političke odnose Srbije sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama van EU, koji su danas, ali i dugoročno od najvećeg ekonomskog interesa Srbije“, tvrdi DSS u saopštenju.