Srbija pala na testu vladavine prava

Naši sagovornici ocenjuju da će i u finalnom tekstu biti upućene kritike zvaničnom Beogradu zbog nedovoljnog i sporog napretka u važnim segmentima koji se, pre svega odnose na vladavinu prava, zbog čega se maltene u potpunosti isključuje mogućnost da bude otvoreno novo poglavlje u pregovorima o članstvu u Uniji ovog meseca.

Kako ističu, i dalje postoje nedoumice u vezi sa budućim pregovaranjem, s obzirom na činjenicu da je Srbija javno prihvatila novu Metodologiju proširenja EU, koja znači da će poglavlja biti grupisana u takozvane „klastere“ (oblasti).

Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava, navodi za Danas: „Ne mislim da će Zaključci  (Saveta ministara EU, prim. nov.) biti drugačiji od Nacrta, pre svega jer je nemoguće da se nešto drastično desi u sedam dana da bi popravilo stanje stagniranja na polju vladavine prava. Nama se još od juna, praktično, izjavama različitih EU zvaničnika, pa i ambasadora, nagoveštava da se situacija sa otvaranjem poglavlja neće promeniti do kraja godine, stoga verujem da do toga neće doci, posebno uzimajući u obzir zabeleženi pad na ‘testu vladavine prava’, odnosno stepen kršenja prava i nefunkcionisanja institucija u kontekstu borbe protiv korona virusa.“

– Srbija je samo deklarativno prihvatila novu Metodologiju, nedavno je i ministarka za evropske integracije o tome pričala, ali nije poznato da je Vlada zaključkom formalno prihvatila novu Metodologiju, odnosno javnost nije imala uvida u to. Nama otvaranje jednog poglavlja godišnje u suštini ne donosi ništa, jer tim tempom ćemo sve otvoriti za više od deceniju, ali bi, s druge strane, dosta značilo za političke poene vlasti. Ukoliko se to, pak, desi onda je više nego jasno da je vlast trgovala nekim političkim kompromisom za otvaranje poglavlja, jer realnih pomaka u vladavini prava nema, pa ni osnova za otvaranje, konstatuje Spremo.

Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans, poručuje za naš list: „Ne očekujem otvaranje novih poglavlja ove godine, budući da su razlozi zbog kojih su države članice bile protiv otvaranja poglavlja u junu još uvek tu.“

– Nije sasvim jasno kako će primena nove metodologije izgledati, pre svega zbog zastoja sa otvaranjem pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Ono što je izvesno da će poglavlja biti grupisana u klastere, ali nije razjašnjeno kako će to tačno izgledati za zemlje koje su već otvorile određena, ali ne i sva poglavlja u određenom klasteru. Suština je, međutim, da se uslovi za članstvo nisu promenili, a Srbija sa napretkom u reformama stoji izuzetno loše. Demokratske institucije su u slobodnom padu. Tu ne može pomoći nikakva metodologija, već isključivo promena politike od strane vlasti, ukazuje Burazer.

Podsetimo, u Nacrtu zaključaka Saveta ministara EU Srbiji se između ostalog sugeriše da se u narednom periodu fokusira na „najvažnije i najhitnije reforme“, posebno na ispunjavanje kriterijuma za poglavlja 23 i 24, što uključuje „izgradnju nezavisnog i efikasnog pravosuđa, ustavne reforme, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala“.

Takođe, naglašava se potreba da se u Srbiji „osigura pravilno funkcionisanje demokratskih institucija“ i pozivaju se parlamentarne i političke snage da se angažuju u međustranačkom dijalogu koji vodi Evropski parlament, da bi bio postignut „širok međustranački i društveni konsenzus o reformama u vezi sa EU“.

Neophodno ubrzanje reformi

„Ponavljamo svoj poziv Srbiji da garantuje bezbedan i povoljan ambijent za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i nezavisnosti medija“, navodi se u Nacrtu. Istovremeno, Savet EU poziva srpske vlasti da demonstriraju „političku volju, znatno ubrzaju reforme i pruži konkretne rezultate u oblasti prava, kao i u drugim osnovnim oblastima“. Istovremeno, Savet EU poziva srpske vlasti da demonstriraju „političku volju, znatno ubrzaju reforme i pruži konkretne rezultate u oblasti prava, kao i u drugim osnovnim oblastima“.