Foto: Z.LJ.U Srbiji ubrzano raste broja zaraženih i umrlih od korona virusa. Vlasti i zdravstveni sistem za sada uspevaju da održe pod kontrolom širenje zaraze, prevashodno zahvaljujući veoma oštrim merama, ali nisu sigurne šta će se događati u slučaju većeg pritiska.
Široka ovlašćenje izvršne vlasti u vanrednom stanju jesu omogućila širi manevarski prostor za brzo donošenje i primenjivanje različitih mera za kontrolu pandemije, ali su donela i ograničavanje onih demokratskih sloboda i prava koje ne bi smele da budu ugrožene ni u vanrednom stanju.
Utisak je da se mere koje se odnose na ograničenja usvajaju bez detaljne stručne pripreme, zbog čega se događa da deluju haotično i zbunjujuće.
Pravu buru izazvalo je ovonedeljno privođenje novinarke portala Nova.rs Ane Lalić zbog izveštavanja o stanju u KCV u Novom Sadu i zaključak kojim je Vlada zabranila lokalnim centrima da daju informacije o zarazi.
Usledili su oštri protesti domaćih i međunarodnih nevladinih i novinarskih organizacija pa je vlada zaključak povukla dva dana nakon što ga je donela, a Ana Lalić je puštena na slobodu manje od 24 sata nakon privođenja.
I jedna i druga odluka su, nesumnjivo, nanele štetu nastojanjima da se uspostavi pozitivna klima u društvu neophodna za uspešnu borbu protiv zaraze, ali i samim vlastima koje su „proizvele“ oba slučaja.
Jer, ako vlasti nemaju poverenja u lokalne centre pa sva prava za davanje informacija prebacuju na Krizni štab, kako će građani koji se tamo leče da imaju poverenje? Ako se hapsi novinarka, umesto da se ponude ubedljive u tačne informacije o stanju u KBC Novi Sad, kako će se osećati građani koji idu tamo da se leče?
Osim toga, preduzimanje koraka koji neposredno nakon toga moraju biti povučeni, ostavlja utisak uspaničenosti i nespremnosti u vladajućim krugovima. Za očekivati je, takođe, da će i jedna i druga mera rezultirati zbijanjem redova u medijima koji nisu pod odlučujućim uplivom vlasti i jačanjem kritika na račun vlasti.
Vlasti propuste nastoje da anuliraju „političkom gimnastikom“, upadljivo naglašavajući ulogu i značaj predsednika Aleksandra Vučića.
Premijerka Ana Brnabić je rekla da je vlada sporni zaključak povukla na njegovu izričitu molbu, a logično je pretpostaviti da se on založio i za puštanje na slobodu Ane Lalić.
Protivnici vladajućeg bloka, naravno, veruju da je reč o političkoj igri i da je Vučić bio unapred obavešten, dok njegovim pristalicama to nije previše bitno, ali i njihovo poverenje može da bude makar delimično poljuljano.
Otuda se kampanja pojačava, a na konferencijama za novinare i lekari i ministri upadljivo nastoje da istaknu ličnu ulogu Vučića, što treba dovesti u vezu sa željom da se održi „politička temperatura“ do redovnih izbora nakon prestanka vanrednog stanja.
Politika
Sadašnja situacija je, u suštini, odjek onoga što se događalo pre proglašenja vanrednog stanja.
Vladajućem bloku je, naime, bilo jako stalo da, pre nego što virus uzme maha, završi pripreme za izbore, odnosno da prikupi potpise za izborne liste. Izbori su raspisani 4. marta, a prvi oboleli je registrovan 6. marta.
Istina, Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, rekla je da je prvi slučaj zaraze izolovan 1. marta, a drugi slučaj 3. marta, ali je kasnije objasnila da je reč o lapsusu. Izjava je, ipak, ostavila prostor za sumnju da se za prvog obolelog znalo pre raspisivanja izbora.
Osim toga, pripreme za izbore su nesmetano nastavljene i nakon 6. marta, odnosno nakon objavljivanja vesti o prvom slučaju zaraze, a akcije prikupljanja potpisa za izborne liste podrazumevale su okupljanje većeg broja ljudi, što je samo po sebi moglo da doprinese širenju zaraze.
Pristalice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) nekoliko dana su se masovno okupljale i u redovima čekale na overu svojih potpisa za podršku stranačkoj listi kandidata.
Vanredno stanje proglašeno je 15. marta, dakle više od 10 dana nakon saznanja o prvim slučajevima zaraze i odluke o raspisivanju izbora, kada je vladajući blok već priveo kraju prikupljanje potpisa za izborne liste, a nakon toga je usledila i odluka o odlaganja izbora.
Kako bi „relaksirali“ atmosferu na početku kampanje, predstavnici vlasti i pojedini lekari koje su dovodili na svoje konferencije za novinare su u javnim obraćanjima umanjivali opasnost, govorili o „genetskoj otpornosti“ Srba, u šaljivom tonu preporučivali upotrebu rakije, odlazak u šoping u Milano i slično.
Korona virus je, čak, u jednom trenutku opisan kao „najsmešniji virus u istoriji“, slabiji od običnog gripa.
To pokazuje da su se vlasti do poslednjeg trenutka nadale da bi redovni izbori ipak mogli da budu održani u aprilu i da su sa tim nadanjima usklađivali mere protiv korona virusa.
Tek nakon proglašenja vanrednog stanja sva pažnja vladajućih krugova i javnosti usredsređena je na zarazu.
Kada je virus uzeo maha, Vučić je napravio zaokret u javnim nastupima, stavljajući naglasak na opasnosti sa kojima se suočava stanovništvo.
On je, između ostalog, negirao da je iko govorio o „najsmešnijem virusu u istoriji“, mada je lično stajao pored lekara koji je izgovarao te reči i smešio se.
Predsednik se gotovo svakodnevno obraća javnosti i saopštava najvažnije podatke o zarazi, upozorava na opasnost da se ogroman broj ljudi razboli, traži da se ne izlazi na ulicu, najavljuje celodnevnu zabranu kretanja.
Ali, naveća šteta je ipak učinjena u vreme kada su obavljane pripreme za izbore i to je sada teško ispraviti.
Svet
Gaf sa hapšenjem novinarke i pokušajem da se uspostavi kontrola nad informacijama tako što će moći da ih daje samo Krizni štab, naneće štetu Srbiji na međunarodnom planu.
„Vojnici patroliraju ulicama sa prstom na obaraču mašinki, vojska čuva sajamsku halu pretvorenu u privremenu bolnicu sa redovima metalnih kreveta za one zaražene korona virusom, a predsednik Srbije upozorava da beogradska groblja neće biti dovoljno velika da sahrane umrle ako se ljudi ogluše o njegova naređenja o izolaciji“, navela je agencija AP, uz opasku da srpski predsednik „pravi dramatične dnevne nastupe izdajući nove ukaze“ i da na taj način podstiče „kritike protivnika koji kažu da je uzeo kontrolu nad državom na neustavan način“.
Istovremeno, i on i drugi funkcioneri vladajućeg bloka skloni su oštrim kritikama Evropske unije (EU) koju optužuju da nije dovoljno pomogla, iako podaci koji su objavljeni i u pojedinim srpskim medijima ukazuju da je pomoć iz Evrope i SAD daleko veća od one koja dolazi iz Kine.
Vučić time šalje poruku svojim pristalicama da je Srbija samostalna i nezavisna, da ima snage da se odupre pritiscima i da može da nađe prijatelje u svetu na koje će se osloniti.
Takva politička kalkulacija bi se, međutim uskoro mogla pokazati kao potencijalno nepovoljna po Beograd i vladajući blok čija pozicija ipak u većoj meri zavisi od stava Brisela i Vašingtona nego od podrške Pekinga ili Moskve.
Osim toga, radikalan zaokret na međunarodnom planu je teško zamisliv i zbog toga što Kina vuče poteze na osnovi svojih interesa i potreba i što nije izvesno da je, čak i ako joj Srbija to ponudi, spremna da preuzme ulogu njenog glavnog saveznika na Balkanu.
Jer, glavni cilj Kine će, verovatno, i u budućnosti biti da proširuje tržište, a podrška savezniku koji bi bio u nekoj vrsti latentnog sukoba sa susedima nije najbolji model za to.
Vučić verovatno polazi od procene da je on lično i dalje vema važan oslonac za Vašington i Brisel u rešavanju kosovskog problema i da mu zato izleti poput ovog sa Kinom neće praviti ozbiljnije probleme.
On zna da je i na Kosovu u toku duboka i ozbiljna politička kriza i da neki konkretan napredak u pregovorima o normalizaciji odnosa sa Srbijom u ovom trenutku ne može da se očekuje.
U takvim uslovima ne predviđa oštre korake u odnosu na Srbiju i posvećen je nastojanjima da održi potpunu dominaciju na srpskoj političkoj sceni.
Ali, ipak nema garancija da je to ispravna procena i da će se Brisel i Vašington ponašati kao da se ništa nije dogodilo u vezi sa Kinom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
