Srbija poboljšala saradnju sa Tribunalom

„Saradnja Srbije sa Tužilaštvom je značajno poboljšana. Promena političke klime dovela je do odlučnijeg i aktivnijeg pristupa na političkom, pravnom i operativnom nivou“, rekao je Bramerc. Prema njegovim rečima, najkritičnija oblast u saradnji Beograda sa Tribunalom je hapšenje Mladića i Hadžića, dok hapšenje optuženika Radovana Karadžića i Stojana Župljanina predstavlja „važnu prekretnicu“ u saradnji Srbije sa Tužilaštvom. Glavni tužilac je dodao da su ta hapšenja rezultat poboljšanja efikasnog rukovodstva i koordinacije između političkih, pravosudnih i bezbednosnih agencija zaduženih za lociranjem haških begunaca. Bramerc je naveo i da je rad sadašnjih službi otežan zbog nedostataka u prethodnom rukovođenju bezbednosnim organima. Kako je objasnio, tokom posete Beogradu u novembru mu je predstavljen Akcioni plan za hapšenje dvojice preostalih haških begunaca, pa je „moguće očekivati nove pozitivne rezultate na njihovom ostvarenju“.

– Pozitivni rezultati biće mogući ako bude političke podrške, a podrška međunarodne zajednice od ključnog je značaja u predstojećim mesecima i godinama – rekao je Bramerc. On je upozorio da bi rad Tribunala u suprotnom mogao da bude ugrožen.Glavni tužilac je naglasio i da je Srbija ostvarila značajan napredak i kada je rečo pristupu arhivama i dokumentima i da je pozitivno odgovorila na zahteve Tužilaštva u većini slučajeva, ali da problem ostaju dokument koja nedostaju u arhivama, posebno kad je rečo suđenju generalu Momčilu Perišiću. Savet za nacionalnu saradnju sa Haškim tribunalom u tom smislu može da ima ključnu ulogu, naveo je Bramerc, a u toj oblasti je neophodna i dalja saradnja sa zvaničnicima zaduženim za saradnju sa Tribunalom. Bramerc je poručio da će Haško tužilaštvo nastaviti snažno da podržava jačanje pravosudnih sistema i tužilaštava za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, kao i da će podržavati njihovu međusobnu saradnju. On je naglasio veliku važnost zaštite svedoka koji svedoče pred Tribunalom i dodao da je zabrinut zbog uticaja na svedoke, pa je zatražio podršku država u kojima ovi svedoci imaju prebivalište.

Istovremeno, predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson pozvao je međunarodnu zajednicu da „usmeri napore“ kako bi se obezbedilo „neodložno hapšenje“ preostale dvojice haških begunaca – Ratka Mladića i Gorana Hadžića. On je dodao da se uticaj kašnjenja u hapšenjima na rad Tribunala ne sme potceniti i da međunarodna zajednica mora uvideti rizike po pravdu ako svi optuženici ne budu uhapšeni i izvedeni pred lice pravde. Predsednik Tribunala je naveo i da kašnjenja u hapšenju i izručenju optuženika utiču na odlaganje početka suđenja ili spajanje suđenja gde je to moguće. Kako je objasnio, ako bi Ratko Mladićsada bio uhapšen, njegov slučaj bi mogao biti priključen slučaju Radovana Karadžića, ali i tada bi to značilo odlaganje početka suđenja Karadžiću. Prema njegovim rečima, svako odlaganje hapšenja Mladića povečava izglede za odvojeno suđenje, zaključio je Robinson. On je posebno naveo da je Tribunal nastavio da odlučno i vredno radi u odnosu na prethodni izveštaj, ali da se nije približio „završetku mandata“.

Otvara se pet slučajeva

Patrik Robinson je ukazao da je ukupno 161 osoba optužena pred Tribunalom, a da je završeno 116 suđenja. Prema njegovim rečima, u ovom trenutku još samo pet slučajeva treba da se otvori – Zdravko Tolimir, Stojan Župljanin, Vlastimir Đorđević, Radovan Karadžići Jovica Stanišić. On je upozorio da sud ulazi u završnu fazu rada i da se ne sme dozvoliti snižavanje standarda, teje pozvao članice SB UN da obezbede dovoljna sredstva za rad suda. Kako je objasnio, čak 13 predmeta optuženika prebačeno je lokalnim pravosuđima.