Srbija ponovo okarakterisana kao izborna autokratija: Kako je došlo do sloma demokratije?

Međutim, ove godine Srbija je prvi put od 2008. godine zabeležila viši skor u odnosu na prethodnu godinu. Tako na listi liberalnih demokratija Srbija je na 104. mestu u svetu, dok je u prošlogodišnjem zauzimala 111. mesto u ovoj kategoriji.

Kada su u pitanju slobodni izbori, Srbija zauzima 116. mesto na rang listi, u odnosu na prošlogodišnje 122. mesto.

U delu o izborima navodi se da su u Srbiji tokom izbornog procesa 2022. godine zabeležene nepravilnosti koje su išle na ruku aktuelnoj vlasti.

„Demokratija se ‘slomila’ u sedam od 10 najvećih autokratizujućih zemalja u poslednjih deset godina: Salvador, Mađarska, Indija, Srbija, Tajland, Tuska i Tunis“, navodi se u izveštaju V Dem Instituta.

Institut je konstatovao da u Srbiji prostor za delovanje aktera koji su pozvani da razmatraju promene aktuelne politike postaje znatno i suštinski ograničen.

I prošlogodišnji izveštaj ovog instituta stavio je Srbiju među zemlje sa najvećim nivoom autokratizacije.

U 2021. godini Srbija je označena posebno kao država u kojoj se opseg konsultacija sa neistomišljenicima značajano smanjio u poslednjih 10 godina. Tada je izveštaj spomenuo i veliku mobilizaciju ljudi od strane vladajućeg režima, a Srbija je u toj kategoriji spomenuta sa Salvadorom i Mjanmarom.

Institut V dem kategoriju država kojima pripada i Srbija opisao je i kao zemlje u kojima su autokratski nastrojeni lideri posebno skloni optuživanju i cenzuri medija.

Kada su u pitanju globalni nalazi švedskog instituta, uočen je napredak demokratije na globalnim nivou, iako je prema nalazima nivo demokratije u svetu u 2022. godini pao na nivo 1986. godine.

Pad demokratije najdrastičniji je u azijsko-pacifičkom regionu. Zaključuje se da prvi put ima više zatvornih autokratija nego liberalnih demokratija. Opada i broj zemalja koje se demokratizuju.

U globalnom izveštaju istraživači su primetili da se u svetu povećava cenzura medija, dok akademske slobode opadaju u više od 25 zemalja na svetu. Dezinformacije i polarizacija društva prepoznati su kao fenomeni koji jačaju autokratizaciju. Dok „demokratizatori“ značajno smanjuju širenje dezinformacija i polarizaciju, autokrate rade upravno suprotno.

Sloboda izražavanja se pogoršava u 35 zemalja u 2022. godinu, a vladina cenzura u 47 država na svetu. Zabeležena je i represija nad organizacijama civilnog društva u 37 zemalja na svetu.

Švedski institut u svom godišnjem izveštaju o stanju demokratije u svetu koristi jedinstven pristup merenja i razlikovanja niova demokratije koristeći više od 60 indeksa i 500 indikatora. Izveštaj prepoznaje četiri vrste režima: zatvorene i izborne autokratije kao i izborne i liberalne demokratije.