Srbija prvi put u GS UN bila uzdržana po pitanju rata u Ukrajini: Menja li se spoljnopolitički kurs i ima li zahtev Kosova veze sa tim?

Generalna skupština UN usvojila je u ponedeljak uveče rezoluciju u kojoj se navodi da Rusija mora biti pozvana na odgovornost za kršenje međunarodnog prava invazijom na Ukrajinu i da to treba da uključi plaćanje odštete Kijevu. Za usvajanje rezolucije glasale su 94 članice UN, 14 je bilo protiv, a uzdržane su bile 73 države, uključujući Srbiju. Sve ostale zemlje Zapadnog Balkana glasale su za usvajanje rezolucije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić nije nam odgovorio na pitanje zašto je Srbija ovako glasala i ima li to veze sa dogododišnjim najavama Kosova da će tražiti ratnu odštetu od Srbije.

Da li je ovo promena kursa spoljne politike, pitali smo Dragomira Anđelkovića, političkog analitičara, koji navodi da zvanični Beograd nastoji da tokom glasanja u UN i drugim međunarodnim organizacijama zadovolji zahteve Zapada, a da ne pređe crvenu liniju koju bi ruska strana protumačila kao akt neprijateljstva.

– U skladu sa tim Srbija je višestruko glasala za rezolucije iza kojih je stajao Zapad a koje su nanosile moralnu štetu Moskvi, ali se uzdržavao da se opredeli za ono što bi moglo da ima konkretniju dimenziju, tj. da se tumači kao podrška sankcijama koje su uvedene Ruskoj Federaciji. Ipak, takvo ponašanje srpskih vlasti, koje je Kremlj u prethodnom periodu tolerisao, očito je imalo negativan kumulativan efekat. Nagomilale su se situacije u kojima je Beograd zauzeo po Rusiju nepovoljnu poziciju, što je Moskva na neki način poručila Vučiću. Verovatno je to rezultiralo našom uzdržanošću u vezi sa rezolucijom koja sadrži zahtev da Rusija plati reparacije – navodi on za Danas.

Prema njegovim rečima, uz to, da je kojim slučajem Beograd ponovo stao uz Zapad, sve bi imalo posebno ponižavajuću dimenziju za nas.

– Srbija – na koju je NATO izvršio agresiju a njena vlast nama hrabrosti da od Vašingtona i drugih evroatlantskih centara moći zatraži obeštećenje za sve ono što su nam tokom nje učinili – stala bi uz zapadne sile i neprincipijelno podržala njihov zahtev da Rusija obešteti Ukrajinu. Na to imamo moralno pravo tek onda kada iniciramo rezoluciju u UN koja poziva na isplatu reparacija našoj zemlji od strane onih koji su je razarali – kaže Anđelković.

Dok pravnik Milan Antonijević ukazuje da nije neočekivano da Srbija prilikom glasanja o najnovijoj rezoluciji UN bude uzdržana.

– Podsetiću vas da je jučerašnje glasanje u Generalnoj skupštini bilo nakon skoro deset rezolucija u kojima se naša zemlja svrstala uz svoje evropske partnere. Ovo glasanje i sama rezolucija je u velikoj meri drugačije od prethodnih u kojima je Srbija osudila agresiju, ratne zločine, sprovedene referendume i aneksiju dela teritorije Ukrajine. Rezolucija je drgačija upravo zbog pitanja reparacija. Reparacije su osetljivo pitanje, naročito dok još uvek traje napad Rusije na Ukrajinu. Dodatno, kada pogledate listu zemalja koje su se prilikom ovog glasanja uzdržale, od Izraela, do brojnih drugih, jasno je zašto je Srbija poslala takvu poruku. Ovo glasanje ne bih dovodio u vezu sa eventualnom namerom Kosova, koje nije ni članica UN, da traži reparacije od Srbije jer je to pitanje daleko od realnosti, ukoliko poznajete međunarodno pravo – objašnjava on za naš portal.

A Dragan Šormaz, osnivač Evroatlanskog saveta Srbije, je razočaran time što je Srbija uradila.

– Moramo na svakom koraku podržati Ukrajinu jer je ona žrtva!Uostalom, pogledajte ove zahteve Ukrajine za kraj rata koji su izneti na samitu G20! Oni nama apsolutno odgovaraju i možemo ih podržati i pozivati se na njih u toku pregovora sa Prištinom! Priština može da govori svašta, ali ratnu reparaciju ne može da dobije jer Srbija nikada nije bila u ratu sa „Kosovom“ – navodi on za Danas.

Dok Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta, pak smatra da uzdržanost Srbije na glasanju GS UN povodom formiranja mehanizama za kažnjavanje Rusije i ratne reparacije koje bi Moskva morala da isplati Ukrajini treba posmatrati van konteksta rata u Ukrajini.

– Srbija je već dvaput glasala protiv Rusije u UN, osudila agresiju i nelegalne aneksije četiri ukrajinske oblasti. Iako se broj uzdržanih država na jučerašnjem glasanju povećao, uzdržanost Srbiji je posledica poodnaklih pregovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a ne promene spoljnopolitičkog kursa Srbije. Na ovaj način Srbija pokušava da neutrališe potencijalni zahtev Prištine za ratne reparacije, koji se ranije pojavljivao u retorici Kurtija. Srbija računa da se na osnovu prethodnih glasanja u UN sada može da odstupi od usklađivanja politike sa EU kako bi maksimizirala svoje pozicije u pregovorima sa Prištinom – zaključuje on.