Srbija ne može biti vojno neutralna zemlja, jer naša država svojim snagama nije u stanju da tako nešto, umesto kao potrebu, definiše kao status, te zato priča o tome predstavlja najizraženiji sukob domaćih političkih oligarhija sa stvarnošću…
… poručuje LJubodrag Stojadinović, višedecenijski novinar i kolumnista, komentarišući poziv NATO-a Makedoniji da se pridruži tom vojnom savezu, kao i nedavno članstvo Crne Gore u Alijansi. On objašnjava da vojnu neutralnost na koju se državni vrh poziva garantuju parametri poput celovitosti teritorije, rešenog pitanje granica, ekonomske sigurnosti, ljudskih sloboda i vojne snaga, koje Srbija ne poseduje. Zbog toga, Stojadinović smatra da je vojna neutralnost naše države potpuno fiktivna i zasnovana na političkim deklaracijama vladajućih garnitura, koje su u njima definisale „stanje stvari“ koje je zapravo nerealno.
– Ukoliko mi Kosovo smatramo delom teritorije, a tamo ne postoji naša država, onda mi ne možemo biti vojno neutralna zemlja. Ta naša deklarativna neutralnost je zapravo zasnovana samo na volji tadašnje garniture na čelu sa Koštunicom da našu poziciju definiše kao neutralnu. Mi stalno tragamo ili za protivnicima ili za saveznicima i na tom nivou ne možemo biti ni politički ni vojno neutralni – naglašava Stojadinović.
Upitan da li činjenica da je Makedonija još jedna u nizu susednih zemalja koja je dobila poziv za članstvo u NATO za Srbiju nešto menja u strateškom smislu, on odgovara da se ništa neće promeniti ukoliko naša država bude uspela da uspostavi dobre odnose sa susedima. Stojadinović smatra da to što je Srbija okružena zemljama članicama NATO-a neće uticati negativno na njenu poziciju, nezavisno od strateške ideje da li naša država želi ili ne želi da i sama jednog dana postane deo Alijanse.
– Ako jednog dana i budemo želeli da se pridružimo NATO-u, pitanje je da li će oni hteti da razgovaraju sa nama, jer su tu stvari veoma komplikovane. Radi se, pre svega, o teškim traumama iz 1999. godine, i emocijama koje su još uvek prilično snažne. Mi na tu stvar još uvek gledamo više sa emotivne nego sa racionalne strane – ocenjuje Stojadinović.
On je ubeđen da Srbija zbog članstva Crne Gore i Makedonije u NATO sa tim državama neće imati problema, te da ih može imati jedino zbog sopstvene loše definisane spoljne politike i orijentacije koja je krajnje šizofrena. Stojadinović navodi da naša zemlja na nivou predsednika države kao i ministra spoljnih poslova ima šizofrenu ideju da ćemo biti bliski sa Rusima, a da istovremeno možemo da idemo u Evropsku uniju.
– Naša pozicija ni u kom slučaju neće zavisiti od komšija, već pre svega od odnosa velikih sila prema nama i njihovih interesa na Balkanu, a onda od toga na koji ćemo način mi uspeti da prepoznamo naše interese u okviru njihovih. Teško da sami možemo da se izborima za ono što smatramo našim interesima i prosto ne verujem da ovi koji sada upravljaju državom imaju sposobnosti da pojme o čemu se radi, niti političke snage da odaberu najbolju soluciju po nas – smatra Stojadinović.
Vojnopolitički analitičar Vlade Radulović upozorava da mnogi kod nas pokušavaju da izvrnu činjenicu da NATO ne pritiska Srbiju da postane članica Alijanse. Što se navodne vojne neutralnosti naše zemlje tiče, on takođe tvrdi da ona ne postoji, te da Srbija nije vojno neutralna, već sprovodi politiku vojne neutralnosti, što su dva potpuno drugačija koncepta. Ipak, Radulović podseća da NATO i tu našu deklarativnu vojnu neutralnost u potpunosti uvažava.
– Nas NATO tretira identično kao i ostale zemlje koje su deo Partnerstva za mir a vojno su neutralne, poput Austrije, Švajcarske ili Švedske. Ne možemo govoriti da se vrše ikakvi pritisci i ne možemo zamerati komšijama zbog načina na koji sprovode svoje geostrateške planove. Prema poslednjim istraživanjima, 73 procenta Makedonaca podržava članstvo te zemlje u NATO, što znači da se ne radi o nekakvim pritiscima već o volji naroda – ističe Radulović.
Prema njegovom viđenju, većina naših građana se „pravi pametna“, zbog čega bi voleo da vidi kako bi reagovali kada bi ih neko pitao da li su spremni da se odreknu trećine svoje zarade kako bi se ona uložila u sistem bezbednosti i odbrane Srbije. Radulović precizira da bi stvarna vojna neutralnost zahtevala velika odricanja i ozbiljna ulaganja u odbrambenu industriju i oružane snage, ali pre svega vraćanje obaveznog služenja vojnog roka.
Stoltenberg: Srbija blizak i vredan partner Alijanse
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je izjavio da je Srbija blizak i vredan partner Alijanse, izrazivši nadu da će naša zemlja biti domaćin vežbi civilne pripremljenosti u oktobru ove godine. „To pokazuje da NATO u potpunosti poštuje odluku Srbije da ne teži ka članstvu u NATO, ali da veoma cenimo što Srbija nastavlja da sarađuje sa NATO kao sa partnerom i zahvalni smo na toj saradnji“, rekao je Stoltenberg. NJegova zamenica Rouz Gotemeler takođe je ponovila da je Srbija dobar partner NATO-a i da je na njoj da sama odluči o eventualnom ulasku u Alijansu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.