Srbija samo prividno vojno neutralna

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Radulovic se ‘pravi pametan ‘ na cinjenicu da je vojna neutralnost neke zemlje, valuta koja se u datom trenutku moze lako izmeniti i unovciti. I Kraljevina Jugoslavija je Aprila 1941. takodje bila neutralna, bas koliko i vuciceva Srbija danas. Taj famozni ‘Trojni Pakt’, nije bio nista drugo nego; ‘IPAP’, ‘Partnerstvo za Mir’ … sa Hitlerom koji je bio NATO u Evropi svog vremena.

2. Na pricu o Srbiji i NATO se moze gledati i kao VIN-VIN situaciji stavljanjem Kosova i Metohije pod protektorat. VIN za Amerikance i NATO jer na teritoriji Republike Srbije ucestvuju u MONOPOLU SILE, koji je po nasem USTAVU ekskluzivno pravo VOJSKE SRBIJE. A, i VIN za RUSE, jer formalno mi nismo u NATO i pod komandom Amerikanaca sto im omogucava MEKU MOC u Srbiji, ali stvarno smo u NJIHOVIM RUKAMA. Takva situacija je nastupila posle Rambujea. Da li kao njegova posledica ili jedan od zakljucaka SAMITA izmedju Klintona i Jelcina 21.marta 1997. godine u Helsinkiju, znaju samo najupuceniji. Ali, od 9.juna 1999. godine, posle potpisivanja KUMANOVSKOG SPORAZUMA, Srbija je de fakto sa 15 odsto svoje teritorije clanica NATO, i ako se to prikazuje kroz solomonsko resenje SAMOPROGLASENOG NEZAVISNOG KOSOVA. Moguce je da su AUTORI, od kojih su se ovde pojavljivali AHTISARI i CERNOMIRDIN, kao uzor za ovo RESENJE koristili CLAN 13. Ugovora o osnivanju NATO, koji je 1968. godine koristio i francuski predsednik De Gol, a kasnije i Grcka i Spanija. Glavna pogodnost ovog Clana 13. za clanice NATO je da posle 20 godina clanstva mogu da izadju iz Alijanse, bez ikakvog obrazlozenja, mora se samo najaviti otkazni rok kojji traje godinuu dana. Koristeci tu mogucnost Francuzi su na primer izasli iz zajednicke komande(nisu ucestvovali u misijama Alijjanse), ali su ostali u organizaciji politicki, i tek 2009. Sarkozi ih je ponovo vratio u zajednicku komandu. Misija NATO na Kosovu i Metohiji je jedna od pet koje ova alijansa sprovodi trenutno. Moguce je, da je ona orocena na 9.jun 2019. godine, posle cega bi NATO vojnici trebalo da napuste juznu srpsku pokrajinu, a stvari se VOJNO VRATE na period od pre Kumanovskog sporazuma. Medjutim, to svakako ne odgovara PRIVILEGOVANIM MOCNICIMA, jer su se taman navikli da bez OGRANICENJA i NAKNADE koriste prirodne resurse, kojima obiluje juzna srpska pokrajina Kosovo i Metohija, i pokusavaju da od obicnog vojnog sporazuma naprave politicki i istorijski PRESEDAN. Takodje je bitna cinjenica da od 33 milijard dolara koliko NATO potrosi godisnje, barem PET-SEST MILIJARDI DOLARA je oprano preko Kosmeta. Ali, o svemu tome i onom sto sledi sada ce odlucivati DONALD TRAMP I VLADIMIR PUTIN. Malo je verovatno da ce oni podrzati cezaristicke ambicije bivsih predsednika: Bila Klintona i Jelcinovih potomaka. Vreme je za Tramp-Putinovu VIZIJU, a ona je usmerena vise na istocnu Aziju, nego na tamo neke Avganistane i Balkane. Tu lezi sansa i za Srbe i Srbiju, da normalizuje situaciju na Kosovu i Metohiji i s Albancima u pokrajini razgovara kao sa svojim gradjanima, a ne drzavlajanima susedne Albanije, koju su oni pokusali da naprave VELIKOM.