Foto: EPA-EFE/SERGEI ILNITSKYOpasnosti od nuklearne katastrofe su veoma ozbiljne i realne. O tome je nedavno generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) izvestio Savet bezbednosti UN, a to je potvrđeno i u izveštaju misije IAEA koje je ovih dana boravila u Zaporožju. Nema nikakave sumnje da su svi parametri nuklearne sigurnosti i bezbednosti prekršeni i kompromitovani vojnim zauzimanjem i borbenim dejstvima unutar i oko nuklearne elektrane – kaže za Danas Ivan Videnović, profesor na Fakultetu za fiziku Beogradskog univerziteta i konsultant u međunarodnoj agenciji za nuklearnu energiju.
Podsetimo, već nedeljama se vode intezivne borbe oko te nuklearne centrale na jugu Ukrajine, najveće u Evropi, koju su marta ove godine zauzeli ruski vojnici, ubrzo posle početka ruske invazije Ukrajine krajem februara.
Lokacija gde je centrala je bila više put bombardovana, a Kijev i Moskva se za to uzajamno optužuju i upozoravaju da bi mogla da se izazove nuklearna katastrofa.
– U takvoj situaciji je rizik od oštećenja koje bi prouzrokovalo isticanje radioaktivnosti u atmosferu i neposrednu okolini veoma veliki. Dva najveća rizika predstavljanju moguć prekid hlađenja reakotra usled prestanka napajanja električnom energijom sistema za hlađenje bilo iz spoljnog električnog voda ili pomoću dizel agreata. To bi dovelo do pregravanja i toljenja jezgra reaktora i mogućeg neposrednog ispuštanja radiokativnosti u atmosferu. Drugi veliki rizik je moguće direktno oštećenje skladišta istrošenog, a još uvek visokoradioaktivnog nuklearnog goriva, koje se nalazi takođe u krugu elektrane – objašnjava sagovornik Danasa.
Kako dodaje, posledice takvog događaja su višestepene.
– Najveće posledice pretripela bi neposredna okolina elektrane. Drugi stepen posledica zavisi od atmosferskih prilika, pravca vetrova i eventualnih padavina u široj okolii elektrane. Treći stepen čini povećanje radaktivnosti u atmosferi, što bi se odrazilo na šire područje Evrope. Srbija se nalazi u tom trećem stepenu mogućih posledica, ali to naravno može biti i drugačije pri nekim izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima – smatra Ivan Videnović.
Upitan da li države EU imaju strategoju za suzbijanje tragedije i kako Srbija stoji nasrpam toga, sagovornik Danasa kaže da države imaju planove za delovanje u slučaju nuklearnih akcidenata.
– Vlada Srbije je donela odgovarajuću uredbu 2018. godine, a za sprovođenje tog plana je nadležan Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. Plan posebno obrađuje delovanje u slučaju nuklearnog akcidenta van granica Srbije, što bi bilo primenjeno na ovaj slučaj. Mere koje plan predviđa, u zavisnosti od nivoa registrovane povećane radioaktivnosti, odnose se na moguću kontaminaciju naseljenih teritorija i poljoprivrednih dobara, a obhvataju moguće restrikcije u konzumiranju određenih proizvoda, prikupljanje i skladštenje kontaminiranih materijala biljnog i životinjskog porekla, vanredni monitoring radioaktivnosti i dodatnu kontrolu transportnih sredstava, putnika i robe na granicama – ističe Videnović.
Prema njegovim rečima, Direktorat redovno učestvuje u međunarodnim vežbama koje organizuje IAEA u kojima se simulira akcident na nekoj nuklearnoj elektrani i uvežbava sprovođenje plana za delovanje u vanrednoj situaciji. Tako da, kaže on, očekujem da, u slučaju najnepovoljnijeg scenarija u Zaporožju, država ne bi bila zatečena nespremna.
– Ono što je važno razumeti je da nuklearne elektrane nisu nuklearno oružje, i da tu ne bi bilo nekog nuklearnog udara. Nije ga bilo ni u Černoblju. U slučaju pregrevanja jezgra reaktora može doći do eksplozije u postrojenju, ali ona nije nuklearna, već hemijska ili mehanička, nakon koje može doći do ispuštanja radioaktivnosti u atmosferu. Posledice je teško predvideti, jer one najviše zavise od trenutne hidrometeorološke situacije. Obični ljudi bi morali u jednom dužem periodu da prate i poštuju uputstva nadležnih stručnih službi – zaključuje sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
