Srbija se nije uskladila sa EU sankcijama protiv Irana i borbe protiv terorizma

Kabinet visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku u bezbednost Žozepa Borelja je izdao tri odvojena saopštenja, kojim potvrđuje koje zemlje su se uskladile sa najnovijim sankcijama Brisela, prenosi RSE.

Sankcije protiv Irana se odnose na podršku koju ta zemlja nudi, kako stoji u saopstenju, „ničim izazvanom i neopravdanom agresorskom ratu Rusije protiv Ukrajine“. Savet EU je odlučio da na spisak sankcionisanih doda pet osoba uključenih u razvoj i isporuku bespilotnih letelica Rusiji.

Kada je u pitanju Sirija, Savet EU ocenjuje da Iran pruža vojnu podršku sirijskom režimu, zbog čega je doneta odluka da na listu fizičkih i pravnih lica koji podležu restriktivnim merama doda jednu osobu uključenu u razvoj i isporuku sistema protivvazdušne odbrane Siriji.

Treći set sankcija koji se odnosni na borbu protiv terorizma datira od 2001. godine i po potrebi se ažurira sa novim imenima osoba za koje se smatra da aktivno učestvuju u ovim delovanjima. S tim u vezi, u julu je ažurirana lista sa novih 13 pojedinaca i 21 entitetom.

Sa ovim sankcijama su se uskladile sve ostale zemlje Zapadnog Balkana, kao i zemlje članice evropskog ekonomskog prostora.

„Te zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovim odlukama Saveta. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je“, navodi se u tri saopštenja koje je izdao Borelj.

Od početka rata u Ukrajini u Srbiji je drastično opala stopa usklađivanja sa zajedničkom spoljnom politikom EU, jer nije uvela sankcije Rusiji.

Pored toga, Srbija ne uvodi sankcije protiv zemalja koje aktivno podržavaju agresiju na Ukrajinu, poput Irana ili Belorusije.

To je razlog zašto Srbija skoro dve godine nije učinila nikakav pomak u prosecu pristupnih pregovora, navodi RSE.