Srbija se zamerila EU zbog Kosova i dodvoravanja Moskvi

Ipak, oni upozoravaju da će ovakvo odstupanje od spoljne politike EU, umesto približavanja na koje se Srbija obavezala sporazumima o pridruživanju, nositi sa sobom posledice po našu državu.

Na to je ukazao portparol Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano, koji je izjavio da je odluka Srbije da diplomatske odnose sa Sirijom podigne na nivo ambasadora suprotna stavu Unije.

„Stav Evropske unije u pogledu normalizacije odnosa sa režimom u Siriji je jasan i nepromenjen, a nedavni izbori koje je organizovao sirijski režim ne mogu voditi bilo kakvim merama međunarodne normalizacije“, naveo je Stano u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa.

On je dodao da slanje ambasadora u Damask u svojstvu šefa diplomatske misije znači predaju akreditiva šefu države, kako je ukazao, Bašaru al Asadu, koji se nalazi na listi sankcija EU i nema demokratski legitimitet kao predsednik države.

Obaveza Srbije je, kako za Danas podseća Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, da svoju spoljnu politiku postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

– Ta obaveza je ugovorna i proizilazi iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Procenat usklađenosti od 2014, od izbijanja ukrajinske krize i ruske aneksije Krima, iznosi između 50 i 60 odsto, bez najava da će u skorije vreme biti povećan jer spoljna politika Srbije ostaje multivektorska, bez konkretnog strateškog usmerenja. Glavni razlog za povratak ambasadora u Damask jeste činjenica da Sirija nije priznala nezavisnost KiM, kao i vezanost sirijskog režima za Rusiju. Drugi razlog jesu migrantski tokovi, čije praćenje jeste važno ne samo za Srbiju, već i za čitav region, navela je ona.

Grubješić podseća da bi bilo važno i podsticajno da EU konačno dozvoli otvaranje Poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu politiku, jer se izveštaj sa skrininga čeka jos od 2014. godine.

Na obaveze iz ovog poglavlja podseća i Aleksandra Stanković, zamenica direktora Instituta za evropske poslove, ističući da Srbija još jednom potvrđuje da spoljnu politiku ne vodi na strateški način i pravi nepredvidive poteze.

– EU integracije već duže vreme nisu prioritet vlasti a umesto toga, kurs spoljne politike dobrom merom zavisi od kosovskog pitanja. Sirija spada u grupu država koje nisu priznale Kosovo i vlast pokušava da održi dobre odnose kako bi zadržala tu podršku. Na drugoj strani, Srbija je stala uz paket sankcija uvedenih Siriji od strane EU 2012. godine, ali je počela da se povlači onog momenta kada se u sukob u Siriji umešala i Rusija. Dakle, još jednom Srbija sprovodi nekonzistentnu politiku balansiranja između zapadnih i istočnih partnera, što će samo dodatno usporiti ionako oslabljene evropske integracije, navodi Stanković.

Dosadašnje udaljavanje Srbije od evrointegracija, kako ukazuje Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, srpskoj vladi daje utisak da može da priušti ovakve poteze.

– Srpska vlada veruje da je Srbija sada već toliko udaljena od EU i ne vide realnost evropske perspektive pa samim tim misle da mogu da prave ovakve poteze. S druge strane pitanje je šta se nadaju da će dobiti ovakvim potezom. Da li očekuju da će ostvariti neke bilateralne poene sa Asadovim režimom i šta bi to moglo da bude sem možda ugovora sa industrijom naoružanja koji bi bili potencijalno veoma opasni s obzirom na sve ono što okružuje taj režim? Jedan faktor za Beograd svakako jeste to što Sirija nije priznala nezavisnost Kosova, ali pre bih rekao da je ovo neki vid dodvoravanja Moskvi jer ne treba zaboraviti da je Moskva glavni partner Asadovom režimu i da je ona glavni razlog što nije došlo do njegovog svrgavanja. Ako bi se spekulisalo potencijalnim razlozima kojima se vodi srpska vlada – to je najverovatnije uticaj Moskve, ističe Vuksanović.