Srbija slabije ocenjena nego 2016. godine

Kako objašnjava naš sagovornik, zahvaljujući izmenama u metodologiji izveštavanja koje su uvedene 2015, procena trenutne situacije i napretka u određenoj oblasti može da se lako uporedi sa nalazima iz novembra 2016.

– Najvažniji set ocena odnosi se na napredak u pregovaračkim poglavljima. Te ocene se zasnivaju na pažljivoj analizi situacije, sa posebnim osvrtom u svakoj oblasti, što znači da u konačnoj oceni primena i dostignuća imaju veću težinu od samog donošenja zakona. Ukoliko se jezičke konstrukcije, od „nazadovanja“ do „vrlo dobar napredak“, numerički prevedu na skalu od jedan do pet, koju je EK usvojila kao deo izmenjene metodologije izveštavanja, prosečna ocena koju je Srbija dobila iznosi 2,82, dok je u Izveštaju iz 2016. bila 2,96, a godinu dana ranije 3,15. Najlošije ocenjena poglavlja, u kojima nije zabeležen napredak su Poglavlje 5 (javne nabavke), Poglavlje 6 (pravo privrednih društava), Poglavlje 10 (informaciono društvo i mediji) i Poglavlje 30 (ekonomski odnosi sa inostranstvom), precizira Štiplija.

Kako za Danas nezvanično ocenjuju stručnjaci za evropske integracije, činjenice i brojke koje treba najviše da nas brinu odnose se na stanje demokratije i vladavine prava, uz podsećanje da je u oblasti slobode izražavanja napredak Srbije loše ocenjen formulacijom „bez napretka“.

EK je između ostalog ocenila da „nikakav napredak nije postignut u pravcu uspostavljanja okruženja za razvoj i finansiranje civilnog društva“. Kada je o domenu spoljne i bezbednosne politike reč (Poglavlje 31), u Izveštaju se navodi da je Srbija usvojila 34 od 65 deklaracije EU i odluke Saveta EU, „što znači da je stepen usklađivanja u izveštajnom periodu iznosio oko 52 odsto“. Za razliku od Srbije, Crna Gora je sto odsto uskladila spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.

Što se tiče Poglavlja 30, EK ocenjuje da „nikakav napredak nije postignut u protekloj godini i da je oslabljen kapacitet (Srbije) da se uhvati ukoštac sa ključnim izazovima u trgovinskoj politici“.

Komentarišući ocene koje je Srbija dobila u poglavljima 30 i 31, Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fond, kaže da je sve što je rečeno u Izveštaju očekivano i manje-više poznato.

– U Poglavlju 30 Srbija sto pre treba da uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju, što je najvažnija stvar, pre svega što je to i u najneposrednijem ekonomskom interesu, sa ili bez pristupanja EU. Interesantno je da se spominje i nedostatak kapaciteta u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Neki od ključnih stručnjaka su napustili ovo ministarstvo dok se preostalima konstantno povećava nivo obaveza u procesu pristupanja, što je potrebno ispraviti. Ali, ovo je slučaj, čini mi se, i sa drugim pregovaračkim poglavljima, ukazuje sagovornik Danasa.

Novaković ističe da treba očekivati da će u budućnosti, naročito ako se tempo pregovora sa EU ubrza, ocene EK iz domena spoljne politike i bezbednosti „postati oštrije, pre sve one koje se tiču usaglašavanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i onih veza Srbije sa trećim zemljama koje mogu da utiču na sam proces pristupanja, odnosno na buduće postupanje Srbije kao članice EU“.