Da li se Srbija sporazumom o iskopavanju litijuma udaljava od Rusije, a „klizi“ na putu evropskih integracija?

O tome da li se ovim potezom režim „oslobađa“ pritiska Rusije i pravi zaokret prema EU, kao i da li će to uticati imati „pozitivnog“ efekta na evropske integracije Srbije, sagovornice Danasa su saglasne – hoće.

Podsetimo, da i pored ovog „strateškog“ partnerstva sa EU, u vezi sa iskopavanjem litijuma, Srbija naveliko izvozi oružje Ukrajini koja je u ratu sa Rusijom.

U veoma turbulentnim međunarodnim okolnostim teško je sa sigurnošću govoriti o pravoj agendi Srbije odnosno predsednika Vučića. Činjenica je da potpisivanjem Memoranduma o održivim sirovinama objektivno jača poziciju predsednika Vučića. Nagađanja o tome da li se ovim memorandumom Srbija okrenula EU takođe su u sferi spekulacije – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.

Pre svega, dodaje, pitanje je da li memorandum i ovaj nagli zaokret Vučića posle dvogodišnje diplomatske izolacije podrazumeva ubrzaniji put ka članstvu EU ili kako je on rekao „kvatni skok u budućnost“, i da li će se tolerisati zastoj u neophodnim reformama, njegova bliskost sa Rusijom i Kinom i, najvažnije, njegov odnos prema regionu.

– Susedne zemlje strahuju da je Srbija ovim memoramdumom dobila zeleno svetlo za Crnu Goru i Republiku Srpsku kao kompenzaciju za Kosovo. Ti strahovi nisu neopravdani imajući u vidu akcije Srbije u Crnoj Gori i Bosni Hercegovini, nedavnu Deklaraciju sa sveprskog sabora i veoma toksičan narativ prema svim zemljama u regionu – kaže naša sagovornica.

Kako dodaje, ovakav zaokret sigurno ima značaj kada je reč o orijentaciji, ali ipak čini se da memorandum neće značajno ubrzati put Srbije, jer, napominje, ne može se preskočiti višegodišnji zastoj i spore reforme, ali pre svega jačanje autoritarizma, destrukcija institucija i medija, gušenje javnog prostora i kritičnog mišljenja.

– Rusija sigurno prati svaki pokret predsednika Vučića i stalno šalje poruke. Poslednja u nizu dolazi od ruskog senatora Klimova koji nagoveštava skori raspad EU poput Sovjetskog saveza i istovremeno poručuje da su vrata BRIKSa za Srbiju ortvorena. To bi podrazumevalo, kako kaže, sopstvenu politiku koja nema obaveze i odgovornosti sa drugim strukturama. Dakle, stalno se promoviše percepcija skorog raspada Zapada što nije strano našim elitama, ne samo političkoj – ističe Biserko.

Istovremeno, objašnjava dalje, EU i posebno NATO su veoma aktivni na zapadnom Balkanu i suprotstavljaju se projektu Srpskog sveta na svim frontovima. NATO jača svoje prisustvo u regionu gradi se najveća NATO baza u Rumuniji i Albaniji. NATO je na samitu u Vašingtonu potvrdio svoju posvećenost Zapadnom Balkanu.

– Predsednik Vučić ima još prostora za balansiranje ali se taj prostor smanjuje i uskoro će ga okolnosti sve više gurati ka Zapadu. Ukoliko ipak opstane neopredeljen sa osloncem na Rusiju i Kinu, Srbija će ostati u izolaciji od svog okruženja gde je u suštini njen vitalni nacionalni interes. Odustajanje od Srpskog sveta bi svakako bio preduslov za izgradnju poverenja i afirmisanje Srbija kao značajnog aktera koji bi doprineo pacifikaciji i stabilizaciji regiona – zaključuje Sonja Biserko.

Predsednik Srbije je u nedelju, u emisiji „Hit tvit“ na Pinku rekao: „nikada nisam i nikada neću raditi za Ruse“.

On je, međutim, odbacio iznova mogućnost da se Srbija pridruži evropskoj spoljnoj politici i da uvede sankcije toj državi.

„Ako kažete vi ste jedini, a znam i ove iz regiona koji hoće da kažu da su drugačiji od ludog Vučića, kažu da su se sto posto usaglasili sa Evropskom politikom. Ja ih pitam – što vaša vlada uopšte postoji? Nije ni protočni bojler, i u bojleru mora da pođe vreme da se voda ugreje. Šta će ti vlada? O čemu odlučuješ i donosiš odluku? Ne donosiš nijednu odluku o spoljnoj politici, imaš sto posto usaglašenost. Šta će ti država? Vidite, u tome se razlikujemo, ja volim da imamo državu koja samostalno i nezavisno donosi odluke“, rekao je on.

Potom je dodao da će se možda sankcije uvesti „ako ne budemo mogli da se odbranimo“.

“Srbija je potpisivanjem memoranduma ojačala svoju poziciju u procesu EU integracija”

Prema rečima Aleksandre Joksimović, diplomatkinje i bivše ambasadorke Srbije u Velikoj Britaniji, potpisivanje memoranduma o strateškom partnerstvu izmedju Srbije i EU u oblasti održivih sirovina lanaca vrednosti baterija i električnih vozila ima svoje višestruko značenje i vrednost.

– Energetska bezbednost postaje jedna od najvažnijih tema i izazova za EU od početka rata u Ukrajini. Zelena energija spada u pravac kojim se poku[avaju zaustaviti klimatske promene. U tom kontestu strateško partnerstvo stvara novi nivo poverenja između EU i Srbije. Dakle, postoji nova izuzetno važna karika u kojoj je Srbija svojim potpisom rekla da svoje rudno bogatstvo stavlja u funkciju evropske bezbednosti, pod uslovom da svi kriterijumi koje ista ta EU propisuje u oblasti zaštite životne sredine budu ispunjeni – kaže naša sagovornica.

Kako kaže, proces evropskih integracija podrazumeva i usklađivanje sa EU propisima, pa je i u tom kontekstu ostvaren korak napred.

– Koliki značaj za najsnažniju privredu u EU ima partnerstvo pokazuje i dolazak kancelara Šolca. Ne treba zaboraviti da je i UK strana izrazila interesovanje za saradnju sa Srbijom u ovoj oblasti. Posebno bitan momenat je povezivanje projekta sa proizvodnjom baterija koje donose viši nivo vrednosti Srbiji.U jednačini gde Srbija teži EU i spremna je da nešto što poseduje stavi u funkciju veće bezbednosti EU, automatski povećava svoje šanse za druge oblike saradnje u temama od značaja. Za pretpostaviti je da se razgovor između kancelara Šolca i predsenika Vučića kretao upravo u pravcu pronalaženja rešenja za neke teme od značaja, u kojem bi se imalo više razumevanja za pozicije Srbije – ističe Aleksandra Joksimović.

Stav Nemačke ima veliku težinu u EU kao i u procesu proširenja, dodaje.

– U tom kontekstu svakako možemo reći da je Srbija potpisivanjem memoranduma ojačala svoju poziciju u procesu EU integracija – zaključuje sagovornica Danasa.