Zaista je veoma teško reći da li Srbija može da postane članica Evropske unije do 2020. Sve partije koje su trenutno zastupljene u parlamentu zalažu se za evropsku integraciju, pa je to pozitivan korak.
Istovremeno, stiče se utisak da je Srbija rastrzana između različitih i suprotstavljenih interesa, navodi u razgovoru za Danas Roberto Beloni, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Trentu u Italiji. Sagovornik Danasa je bio učesnik na međunarodnoj konferenciji „Novi Balkan i Evropska unija: mir, razvoj i integraciji“, u organizaciji Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN.
Beloni ističe da iako teži članstvu u EU Srbija u isti mah održava snažne odnose sa Rusijom, „kontradiktorno se ponašajući“. „Na primer, to čini u vezi sa pitanjem sankcija, koje odbija da uvede Rusiji. Drugim rečima, Srbija će preći još puta kako bi definisala svoj identitet i prioritete“, tvrdi on.
Upitan na koji način rastući evroskepticizam na Zapadnom Balkanu može da utiče na proces pridruživanja država regiona EU, naš sagovornik ukazuje da to može da postane problem za evropsku integraciju.
– Iako je tačno da proces evropske integracije umnogome podstiče elita, takođe je pošteno reći da su podrška ili, u najmanju ruku, pasivno prihvatanje od strane običnih građana, nužni kako bi integracija bila uspešno sprovedena. Dosad nije bilo široko rasprostranjene netrpljivosti prema Evropi na Zapadnom Balkanu, ali kombinacija ekonomske krize i hladnog stava evropskih institucija prema regionu dovela je do toga da mnogi pažljivo razmisle o istinskim ili pretpostavljenim prednostima evropske integracije, sa rastućim osećanjem „evrozamora“ – poručuje Beloni.
Italijanski profesor konstatuje da su države Zapadnog Balkana u različitoj fazi političkog i ekonomskog razvoja, pa je teško u globalu oceniti koji su najveći izazovi za te zemlje. „Smatram da se najveći problem odnosi na začarani krug koji postoji između loše uprave, korupcije i ekonomske krize. U vreme ekonomskog razvoja građani bi možda bili voljniji da prihvate korupciju i slično ponašanje, ali tokom duboke ekonomske krize počinju da se postavljaju teška pitanja, građani su osetljiviji prema lošoj upravi i žele da im političari ponude rešenja. Rezultat je gubitak poverenja u institucije, a političari nisu u stanju da pronađu dobre odgovore na teška pitanja kao što je kako kombinovati ono što EU od njih traži u smislu ekonomskih reformi sa potrebom obezbeđivanja radnih mesta i pružanja usluga građanima. U tom kontekstu, raste rizik od produbljivanja ekonomske i političke krize“, zaključuje Roberto Beloni.
Kosovski problem i ekonomska situacija
Beloni smatra da je postizanje Briselskog sporazuma korak u dobrom pravcu, ali da je teško reći da li će voditi ka pronalaženju trajnog rešenja kosovskog pitanja. „Ako se značajno ne poboljša ekonomska situacija u Srbiji, pitanje Kosova može da postane još teže za rešavanje i obratno – ukoliko se Srbija približi Evropi i pojave se opipljivi znaci poboljšanja ekonomskog i socijalnog života, biće lakše pronaći održivo rešenje“, naglašava on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
