Veoma je važno da zvanični Beograd preduzme konkretne i važne korake u cilju postizanja pune saradnje s Haškim tribunalom, kaže za Danas portparol Ministarstva spoljnih poslova Litvanije Rolandas Kačinskas, upitan da li je stav te zemlje da dalje evropske integracije Srbije moraju da zavise od sudbine preostalih haških optuženika.
Sudeći po onome što je zvanični Viljnus nedavno saopštio posle susreta srpskog predsednika Borisa Tadića s predsednicom Dalijom Gribauskajte, Litvanija podržava stav Holandije da „puna saradnja“ s Tribunalom u Hagu znači isključivo hapšenje Ratka Mladića. Gribauskajte, prema saopštenju iz njenog kabineta, smatra da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelazni trgovinski sporazum, ne bi trebalo da stupi na snagu dok svi optuženici ne budu u Hagu.
– Kada je reč o EU, tu se ne radi samo o politici i ekonomiji, već iznad svega o zajedničkim vrednostima. Srbija mora da izađe na kraj s ishodom ratova vođenih na Balkanu. Veoma je važno da Beograd preduzme konkretne i važne korake u cilju postizanja pune saradnje s Haškim tribunalom. Drago nam je što vidimo da Vlada Republike Srbije ističe demokratske i proevropske principe i da je odlučna da sarađuje s Tribunalom – ističe Rolandas Kačinskas.
Naš sagovornik iz litvanskog MIP-a u isto vreme naglašava da je ta zemlja, prema anketama, jedna od najvećih pristalica proširenja Unije.
– Podržavamo evropsku perspektivu Srbije i spremni smo da joj pomognemo u preduzimanju sledećih koraka ka EU, a to su odmrzavanje Privremenog sporazuma, ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i eventualna aplikacija za članstvo Srbije u EU, ako su ispunjeni uslovi. Oko 69 odsto Litvanaca daje podršku daljem proširenju, dok je prosek na nivou EU samo 47 odsto – navodi Kačinskas.
Predsednica Gribauskajte, tokom razgovora s predsednikom Tadićem nedavno u Njujorku, na marginama Generalne skupštine UN, zamerila je na tome kako su investitori iz Litvanije tretirani u Srbiji. Ovo nezadovoljstvo potvrđuje Kačinskas, precizirajući da je reč o slučaju pančevačke Azotare.
– Iako litvanski biznismeni pokazuju sve više interesovanja za tržište Zapadnog Balkana i Srbije, a ukupan iznos investicija u Srbiju iznosi 40 miliona evra, privrednici i Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije zabrinuti su zbog nerešene privatizacije fabrike veštačkog đubriva HIP Azotara iz Pančeva. Razlog za našu zabrinutost je odluka srpske Agencije za privatizaciju, doneta 9. januara 2009, da raskine ugovor o privatizaciji Azotare s litvanskom kompanijom Arvi. Podstičemo obe strane da pokušaju da postignu rešenje koje će biti obostrano prihvatljivo i verujemo da će ovaj spor da bude rešen mirnim putem – ističe Rolandas Kačinskas.
Sagovornik Danasa ukazuje da je Srbija „veoma atraktivna“ za litvanska ulaganja i podseća da je u 2008. obim trgovinske razmene između dve zemlje iznosio 9,5 miliona evra, što je dvostruko više nego 2007. godine.
– Litvanija ima tri velika investitora u Srbiji, a to su Arvi, Alita i Zia Volda. Ukupan iznos litvanskih investicija sredinom ove godine iznosio je gotovo 40 miliona evra. Uvereni smo da će preporuke prvih litvanskih investitora biti značajan pokazatelj za buduće investicije iz Litvanije i EU preduzećima u vašoj zemlji i regionu – kaže Kačinskas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
