Srbija u makazama EU, Rusije i SAD

Srbija se ponovo našla u makazama velikih igrača koji očekuju da se Beograd opredeli, što će se dešavati sve dok spoljnopolitički pravac ove države ne bude jasan, zasnovan na realnim paramentrima, transparentan i predvidiv, kažu sagovornici Danasa koje smo pitali da prokomentarišu učešće u istoj vojnoj vežbi, od koje je Srbija prošle godine odustala zbog političke situacije u Belorusiji.

Čak je zbog toga na šest meseci suspendovala učešće u svim vojnim vežbama sa svim partnerima.

Pritom se Srbija pre nekoliko dana pridružila Deklaraciji EU kojom je osuđeno prinudno spuštanje Rajanerovog aviona radi hapšenja opoziionara iz Belorusije.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da zajednička rusko-belorusko-srpska vojna vežba „Slovensko bratstvo“ ne pomaže Srbiji na evropskom putu i naveo da je za napredak ka članstvu u Uniji potrebna jasna spoljnopolitička orijentacija.

„Dok srpska diplomatija traži podršku EU uoči Međuvladine konferencije (22. juna), vest o zajedničkoj rusko-belorusko-srpskoj vojnoj vežbi ‘Slovensko bratstvo’ nije od pomoći. Evropska perspektiva znači i jasne spoljnopolitičke izbore, naročito u današnjoj geopolitici“, napisao je Bilčik u nedelju uveče na Tviteru.

Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC Fonda, za Danas kaže da je ova vojna vežba planirana, budući da Ministartvo odbrane unapred planira na kojim će vojnim aktivnostima učestvovati.

– Prošli put je slična situacija rešena suspenzijom svih vojnih vežni. Međutim, da sad opet to bude urađeno bi bilo, iz neke perspektive, neozbiljno. Drugo značajnije pitanje od toga je naš odnos sa Belorusijom i naš odnos prema zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU. Vladimir Bilčik je vrlo kritičan. U momentu u kojem je opšta osuda ponašanja Belorusije zbog prinudnog prizemljivanja aviona radi hapšenja njihovog građanina, što je nezabeleženo u istoriji, Srbija se našla u makazama između nekoliko igrača. EU, Rusije , SAD i uskoro i Kine. Oni na neki način traže neku vrstu opredeljivanja. EU traži zbog toga što je Srbija država kandidat, a ostali očekuju da ostvare svoj spoljnopolitički interes. Spoljnopolitički interes Rusije je da napravi što više problema Zapadu, a Srbija voljno ili ne ponekad u tome učestvuje. I to je konsekvenca te multivektorske politike koju vodimo. Očigledno je da polarizacija u svetu raste i da veliki igrači traže od manjih da vode politiku koja će biti usklađena sa njima i teraju nas da odaberemo stranu – objašnjava Novaković.

Upitan, šta bi bila dobra odluka, Novaković navodi da je posle onog što se desilo prošle godine trebalo organizovati debatu u društvu o tome kako se ponašamo u takvim situacijama, odnosno da li nam je u interesu učešće u tim vežbama.

Pogotovo jer, kako kaže, deo vežbi koje organizuje Rusija predstavlja demonstraciju vojne moći  prema Zapadu, pre svega prema Baltičkim državama ali i prema Centralnoevropskim, što može biti vrlo kritično.

– A tenzije rastu. Da vas podsetim na to kada su Rusi Srbiji doneli sistem S-400, za šta niko nije znao. To je izazvalo čitavu uzbunu i paniku pre svega u državama Istočne Evrope. Jer ako se S-400 instalira u Srbiji Rusija pokriva celu istočnu evropu svojim topnim vazdušnim sistemom – podseća Novaković.

Kako dodaje, Srbija iskazuje nameru da postane članica EU i kao takva ima obavezu da se usklađuje progresivno sa deklaracijama EU.

– Ako želimo da otvorimo i zatvorimo poglavlje 31 treba da šaljemo ohrabrujuće poruke članicama EU da od budućeg eventualnog članstva Srbije u EU ne vide pretnju za formulisanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike. A to je i dalje segment u kojem je potreban konsenzus unutar EU – ukazuje Novaković.

Upitan da u kontekstu saradnje sa Belorusijom, od koje je Srbija, kako Novaković podseća, nedavno dobila donaciju migova,  prokomentariše priključivanje Srbije Deklaraciji EU u kojoj se osuđuje prinudno spuštanje aviona, on kaže da smo se pridružili osudi, ali verovatno još ne i restriktivnim merama.

– Očigledno je da pokušavamo da balansiramo. Pretpostavljam da je neko pretpostavio da se neće ponovoti situacija od prošle godine. Ali svakao učešće na tim vežbama je problematično sa stanovišta pristupanja EU – ukazuje on.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, za naš list kaže da Srbija nije pouzdan partner ni jednoj strani i više geopolitički taktizira u skladu sa trenutnim političkim zbivanjima i ekonomskim interesima pojedinaca nego što ima dugoročni strateški plan.

– Srbija to iznova pokazuje u odsustvu formalne spoljnopolitičke strategije koju ne donosi decenijama. Razlozi za spoljnopolitičku kakofoniju su pre svaga politički, ali i ekonomski. Teško je za razumeti odustajanje od iste vežbe prošle godine zbog očigledne izborne krađe poslednjeg diktatora u Evropi, a da su se u međuvremenu stekli uslovi da ove godine slovenska braća odmere snage u dalekoj Rusiji. Još teže je razumeti odluku vlade da usavršava vojsku u saradnji sa Lukašenkom koga je onomad osudila zbog kidnapovanja opozicionog novinara sa leta Rajanera. S druge strane, nekada begunci od pravde, a danas finasnsijska podrška vladajućoj većini pokušava da zaštiti svoje ekonomske interese u Belorusiji, a tu ne govorimo svakako o izvozu zelene salate nekada dominantne porodice u Srbiji – navodi Beširi.

Kako dodaje, zbog svoje nedoslednosti i nepredvidivosti, na Srbiju se gleda kao na trojanskog konja, ne samo u Briselu i Vašingtonu, nego i u Minsku i Moskvi.

– Na nas se gleda kao na izgubljeno društvo koga uvek treba motriti jer je samo pitanje kada ćemo napraviti problem. Takva Srbija, nema strateške partnere, jer po trenutnim izjavama i ugovorima o strateškom partnerstvu, nama samo Burkina Faso nije strateški partner – kaže direktor Instituta za evropske poslove.

Prema njegovim rečima, u suštini, Belorusija i vojna vežba kojom se podiže borbena gotovost jednog sistema i čini ga više interoperabilnim sa partnerskim zemljama ne bi bio nikakav problem, da je naš spoljnopolitički pravac jasan, zasnovan na realnim paramentrima, transparentan, predvidiv i da ga građani razumeju i podržavaju.

– Dok se to ne promeni, i običan sastanak s nedemokratskim režimima podizaće obrve širom sveta, a nepoverenje prema Beogradu će se produbljivati i na kraju će cenu platiti građani i njihov džep – navodi Beširi.

Upitan da li Srbija pokušava da igra na dva koloseka, on odgovara da je jasno da dodvoravanjem Moskvi u trenutku razvijanja kosovskog čvora predsednik Vučić pokušava da pokaže zube zapadnim partnerima o kojima istovremeno ima reči hvale za razumevanje srpske pozicije, ali i mnogo češće pokude zbog neuspevanja da dobije bar nešto za prećutno priznavanje kosovske nezavisnosti.

– Iako pokušava, i kratkoročno uspeva, dugoročno Srbija ne može igrati na više od jednog koloseka. Evropska unija i njeni lideri umorni su od praznih Vučićevih obećanja i iako su žmurili na stanje u sudstvu, korupciji, vladavini zakona i organizovanom kriminalu, da bi se rešilo istorijsko pitanje Kosova, tome je prošlo vreme i Beograd će osećati sve veći pritisak. Ako Vučić ne popusti i ne pripremi društvo na realnost u kojoj živimo, sledi nam tiha, a onda i jaka izolacija do uspostavljanja nove političke strukture koja će možda naše društvo izvaditi iz mulja u kome se nalazimo decenijama. Jedno je sigurno, sve što smo do sada radili od demokratskih promena, nije bilo dovoljno i realno se postavlja pitanje da li mi uopšte imamo demokratski kapacitet za uređeno društvo zasnovano na pravilima, predvidivosti i prosperitetu, uslovima bez kojih ni jedno društvo ne napreduje – zaključuje Beširi.