Ovo je prvi put da Kina nešto traži od nas, od 5. oktobra 2000. do danas, i bilo bi izuzetno pogrešno da smo zbog bure u čaši vode ugrozili političke i ekonomske odnose s tom velikom silom – izjavili su Danasu sagovornici iz državnog vrha Srbije, obrazlažući kontroverznu odluku da predstavnici srpske ambasade u Oslu ne prisustvuju dodeli Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liju Sjaobou, zakazanoj za petak.

Izvori našeg lista kao još jedan razlog navode da zvaničnici Kine prošle godine nisu bili prisutni na ceremoniji uručenja tog priznanja Martiju Ahtisariju, „iz solidarnosti sa Srbijom“, ali istovremeno ističu da odnosi sa Zapadom „nisu, ne smeju i neće“ biti ugroženi.

S druge strane, stručnjaci za međunarodne odnose Predrag Simić i Aleksandra Joksimović ocenjuju za Danas da Srbija bojkotom ceremonije u Oslu pokazuje da je problematična njena doslednost na putu ka EU, odnosno da joj je, u ovom slučaju, podrška Kine na međunarodnom planu važnija od potpunog saglasja s politikom zapadnih zemalja, koje su snažno podržale odluku Nobelovog komiteta.

Šef diplomatije Vuk Jeremić juče je otvoreno rekao da na svečanosti neće biti srpskih zvaničnika zbog bilateralnih odnosa s Kinom. „Mi pridajemo veliku pažnju poštovanju ljudskih prava, kao jednom od preduslova za evropske integracije, a posvećujemo i veliki značaj bilateralnim odnosima s Kinom. Sve naše odluke vezane su za ostvarivanje nacionalnih interesa i državne politike“, rekao je Jeremić novinarima u Beogradu, dok u kabinetu predsednika Republike nisu želeli da komentarišu ovu odluku.

Nobelov komitet saopštio je juče da će u Oslu biti prisutni predstavnici 44 ambasade, dok je njih 18 odbilo poziv, „s različitim obrazloženjima“. Ceremoniji neće prisustvovati predstavnici Kine, Rusije, Kazahstana, Kolumbije, Tunisa, Saudijske Arabije, Pakistana, Srbije, Iraka, Irana, Vijetnama, Avganistana, Venecuele, Filipina, Egipta, Sudana, Ukrajine, Kube i Maroka.

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, ističe za Danas da bi bojkot uručenja Nobelove nagrade mogao dovesti u pitanje doslednost Srbije na njenom evropskom putu. Simić podseća da je Kina loše prihvatila vest da se disidentu Sjaobou dodeli svetsko priznanje za mir i to shvatila kao provokaciju. „Srbija je podržala kineski stav i zbog toga što je Rusija odlučila da bojkotuje svečanost u Oslu i time se solidariše s Kinom. Takođe, zna se da su Peking i Moskva najvažniji partneri Beograda na međunarodnoj sceni kada je reč o kosovskom pitanju“, ukazuje Simić.

Kineske vlasti izrazile su nezadovoljstvo odlukom Nobelovog komiteta da dobitnik nagrade bude Li Sjaobo, koji je na izdržavanju jedanaestogodišnje kazne zatvora, kao jedan od autora takozvane Povelje 08 kojom se traži više slobode i okončanje političke dominacije Komunističke partije. Ministarstvo spoljnih poslova Kine nazvalo je pristaše odluke o priznanju Sjaobou „klovnovima“ koji izvode farsu. Njegova suprugu i kolege stavljeni su u kućni pritvor kako ne bi mogli da otputuju u Oslo.

Agencija Asošijeted pres objavila je da su iz Pekinga i kineske ambasade u Norveškoj upućena pisma brojnim ministarstvima inostranih poslova i ambasadama sa zahtevom da bojkotuju ceremoniju, što je potvrdio i Nobelov komitet saopštenjem da je Kina „vršila pritisak bez presedana“ na strane diplomate u Oslu da bojkotuju ovaj događaj. Navodi se i da je Kina „upozoravala na posledice“ koje će snositi oni koji podrže Lijua.

Aleksandra Joksimović, članica Foruma za međunarodne odnose, ocenjuje za Danas da odluka Srbije da bojkotuje dodelu Nobelove nagrade neće direktno izazvati posledice ili reakciju EU, „ali će negde biti zapisan taj mali minus“. Joksimovićeva ističe da se od Srbije, koja pretenduje da postane članica EU, očekuje i da prati spoljnu politiku Unije i njene demokratske principe.

Ona navodi da je interesantno to što je Kina, iako velika svetska sila, uspela da spreči dolazak „samo“ 18 zemalja, „među kojima se ne nalazi nijedna demokratska, ali nažalost nalazi se Srbija“. „Moje pitanje je zašto se Srbija svrstava u tu grupaciju? Mislim da se ovakvi postupci beleže i računaju u međunarodnim okvirima“, zaključuje Joksimovićeva.

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, ocenio je da je šokiran odlukom Beograda. Nema nijedne zemlje kandidata za članstvo u EU ili potencijalnog kandidata koja na takav način manifestuje svoju servilnost, rekao je on za Dojče vele.

Kacin je istakao i da Srbija „ima vremena za Kabilu, a nema vremena za Oslo i Nobelovu nagradu“, aludirajući, kako navodi Dojče vele, verovatno na prošlogodšnju posetu šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića Demokratskoj Republici Kongu i njegov susret s predsednikom te zemlje Lorenom Kabilom. Kacin ocenjuje da je „to dokaz da o srpskoj spoljnoj politici treba obaviti pravu raspravu, ne samo u Srbiji, nego i u EU“.

Vuk Drašković, lider SPO i bivši ministar spoljnih poslova, smatra da bi Srbija, koja stremi evropskim integracijama, trebalo da sa zemljama EU bude i na ceremoniji uručenja Nobelove nagrade za mir. Upadljivo je da među državama koje će bojkotovati ceremoniju u Oslu nema nijedne članice EU, istakao je Drašković.

Odnosi s Norveškom neće biti ugroženi

Nils Ragnar Kamsvog, ambasador Norveške u Beogradu, ističe za Danas da Ambasada nije imala formalne informacije o tome da će Srbija bojkotovati dodelu Nobelove nagrade za mir; „ali jesmo čuli neke priče“. Kamsvog navodi da ova odluka neće ugroziti odnose zvaničnog Beograda i Osla, jer je pozivnicu za prisustvovanje ceremoniji uputio Komitet Nobelove nagrade, a ne Norveška.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari