Srbijanka Turajlić: Sačekati sa odlukom o bojkotu

S jedne strane veoma je teško ubediti građane da ne izlaze na izbore i to možda najviše one kojima je zaista dosta aktuelne vlasti pa su, u očajanju, spremni da glasaju za bilo koga drugog, ocenjuje za Danas Srbijanka Turajlić, članica Političkog saveta Pokreta slobodnih građana, u odgovoru na pitanje našeg lista da li se slaže sa liderom PSG Sergejom Trifunovićem, da je bojkot izbora loš izbor, odnosno kako odgovora na argumente Saveza za Srbiju u vezi sa tom temom.

S druge strane, nastavlja sagovornica našeg lista, neizlazak na izbore podrazumeva i nemanje prava na posmatrače, pa tek onda, napominje ona, nije jasno kako će se dokumentovati malverzacije.

– S treće strane, čak i ako bojkot u smislu smanjene izlaznosti uspe, pitanje je ko je taj ko će da prihvati nelegitimnost izbora i kako će to da se materijalizuje u cilju promene vlasti u budućnosti. Međutim, takođe stoji i činjenica da je pod trenutnim uslovima nemoguće da se održe pošteni demokratski izbori. Mislim da bi imalo smisla da se opozicija okupi oko principa koje je iznela CRTA i ozbiljno razmisli kojim akcijama bi mogle da se iznude promene koje se traže. U svakom slučaju, ne mislim da odluku treba doneti danas. Verujem da se treba pripremati za izbore, ali istovremeno raditi i na poboljšanju uslova. Pa tek na kraju videti dokle se stiglo i na koji način treba poštovati taj čuveni Sporazum sa narodom (koji čini par desetina hiljada ljudi), ili možda videti šta misli i onaj narod koji taj sporazum nije ni video ni potpisao – ističe Srbijanka Turajlić.

Sagovornica Danasa dodaje da, uzgred, da ne bude, kako ističe, da izbegava odgovor, lider PSG-a svakako ima pravo na svoje mišljenje, ali izvesno je da PSG još nije zauzeo nikakav stav po tom pitanju.

* Da li Vam je prirodnije okruženje, s obzirom na Vaš dosadašnji angažman – Samoodbrana, nego funkcija u PSG?

– Pretpostavljam da pod reči „okruženje“ podrazumevate ljude? Većinu ljudi okupljenih u okviru Samoodbrane lično poznajem, a sve ih neobično cenim i poštujem. Isto tako moram da vam kažem da i u PSG-u ima izuzetnih ličnosti koje zaslužuju moje poštovanje. Sa mnogima, nešto starijim, družim se još iz vremena 90-ih i pokušavamo zajedno da stečeno iskustvo prenesemo mlađima. To što mnogi, pa verovatno i Vi, ne poznajete te mlađe je samo slika naše medijske scene. Oni su, verujte mi, takođe „okruženje“ vredno pažnje i poštovanja. Suština pitanja je, čini mi se, koja vrsta aktivizma može biti svrsishodna? Nama iz političkog saveta PSG-a se čini da smo već pronašli mlade ljude koji dele naša politička uverenja, i koji su svojim angažovanjem u PSG-u pokazali da imaju i volju i želju i energiju da se angažuju na izgradnji jedne uređene zemlje. U tom smislu i dalje sam spremna da ih u tom nastojanju podržim.

* Kako vidite ishod, odnosno događanja koja slede na jesen, pa i u uoči izbora?

– Nisam baš dobar prorok, a u stanju u kome se trenutno nalazi ova zemlja u rukama jednog čoveka, da pokušam da budem odmerena pa da kažem samo „čudnog ponašanja“, mislim da je svako predviđanje i nemoguće. Nema sumnje da će sa dolaskom jeseni i nameta na kućni budžet koji ona donosi rasti opšte nezadovoljstvo, ali i tabloidno ispiranje mozgova u smislu da je za te prazne džepove kriva lopovska i izdajnička opozicija, kao i ucena ogromnog broja partijski zaposlenih ljudi da će ti isti džepovi biti još prazniji ako se vlast promeni. Za to vreme opozicija će nadam se uložiti napor da građanima objasni da njihov život ne zavisi od pronalaženja jednog idealnog vođe, već od uređivanja institucija koje jedine mogu da im garantuju ekonomsku i svaku drugu stabilnost i normalan dostojanstven život. Kao nepopravljivi optimista ja moram da verujem da ćemo u tome konačno i uspeti.

Strah od „jurišnih odreda“

* Kako komentarišete odnos vlasti prema ostavci i hapšenju Haradinaja?

– Iskreno, odnos vlasti ne samo prema Haradinaju, već i prema svemu ostalom, a posebno nama građanima ove zemlje ne zaslužuje nikakav drugi komentar sem reči „beščašće, bahatost, lažljivost, egoističnost, korumpiranost, bezosećajnost,…“. Mnogo više od njihovih reči plaše me postupci. Koliko god mi se do juče činilo da je teško doživeti nešto gore od paljenja kuće novinara, maltretiranja žena, kupovine diploma, besramne razgradnje Beograda, besmislene cene kilometra izgrađenih puteva, i niza drugih stvari, danas sve to nekako bledi pred činjenicom da je vlast odlučila da pravi lokalne „jurišne odrede“ u formi komunalne milicije. Imam utisak da kao društvo nismo našli načina da se tome suprotstavimo na adekvatan način i pitam se šta ćemo raditi kada ti odredi počnu da haraju Srbijom. Plašim se da onda izbore niko neće ni pominjati, a posebno se plašim onoga što neminovno sledi ako se vlast ne menja izborima.