Zbog odluke vlade da se Srbija ne uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom, dobili smo žig ruskog Trojanskog konja u Evropi, izjavio je FoNetu predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Srđan Cvijić.
injenica je da smo se 24. februara našli u situaciji koja je vrlo slična onoj 1989. godine, kada je pao Berlinski zid, ocenio je Cvijić u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije.
Kako je ukazao, mi smo ostali sada, kao i tada, na drugoj strani tog zida, i to potpuno nepotrebno.
Mogli smo da napravimo pravi izbor, ali smo propustili priliku, rekao je Cvijić, koji smatra da je Srbija, čak iako donese odluku o uvođenju sankcija Moskvu, već dobila „žig ruskog Trojanskog konja u Evropi, što može da joj se obije o glavu“.
Kao primer, on je predočio da bi „neka baltička zemlja“ mogla da dođe na ideju da u budućnosti, zbog toga, blokira evropski put Srbije.
Prema Cvijićevom viđenju, manje je bitno da li Aleksandar Vučić razume ili ne razume da je Srbija danas u sličnoj situaciji kao u vreme pada Berlinskog zida, već je bitno što se „ponaša kao tada“.
On ponavlja da je Srbija u proteklih šest meseci propustila da se uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom kada je reč o sankcijama Rusiji. ali napominje da se pojavljuju novi zahtevi o usklađivanju sa migratornom, viznom politikom.
Za napredovanje u evropskim integracijama suštinski su važna pogavlja 23 i 24, pitanja vladavina prava i demokratije. Moramo da shvatimo da bez suštinske promene u tim oblastima, nećemo napredovati u procesu evropskih integracija, poručio je Cvijić.
Kako je objasnio, postoje zemlje članice EU kojima je to izuzetno bitno i koje, čak i ako dođe do promena u odnosu na Rusiju i rešavanje problema Kosova, neće dozvoliti napredak Srbije, ukoliko se nešto radikalno ne promeni u oblastima vladavine prava i demokratije.
Upitan da li će Vlada Srbije doneti odluku o uvođenju sankcija Rusiji, vodeći se interesima građana, Cvijić je odgovorio da se radi o nekim drugim interesima koji bi mogli biti ugroženi ako se Moskvi uvedu mere.
Da su se vodili srpskim nacionalnim interesima, to bi učinili kada i ostale zemlje Zapadnog Balkana, obrazložio je Cvijić i procenio da bi odgovor Rusa mogao biti mnogo žestok.
Da smo se uskladili sa ostalima bilo bi podnošljivije. Kakav će biti udar, to niko ne zna, jer se Rusi, još od Sovjeta, ponašaju brutalnije prema prijateljima koji ih izdaju, nego prema protivnicima sa kojima znaju na čemu su, zaključio je Cvijić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.