Srđan Cvijić: Rat s NATO je bio kulminacija samoubilačke politike režima Slobodana Miloševića

Cvijić je agenciji Beta kazao da je odlukom da krene u rat protiv najmoćnije vojne alijanse na svetu, Milošević pokazao da ga za građane i državu nije ni malo briga.

„Državna vlast trebalo bi da igra ulogu gromobrana koji građane štiti od geopolitičkih oluja, a to je upravo ono što se Jugoslaviji i Srbiji desilo posle pada komunizma i Berlinskog zida 1989. Milošević je znao 24. marta 1999. da će vrlo brzo morati da kapitulira kao što i jeste u Kumanovu 10. juna, ali je ipak odlučio da zarad uskih političkih interesa Srbiju povede u nacionalnu katastrofu“, kazao je on.

Cvijić ocenjuje da su 25 godina nakon bombardovanja odnosi Srbije i NATO iza zatvorenih vrata i u tehničkom smislu relativno dobri, dok se u javnosti, u medijima pod kontrolom režima Aleksandra Vučića, protiv NATO vodi propagandni rat.

Dodao je da Vojska Srbije intenzivno sarađuje s NATO i da se ta saradnja ogleda u broju vojnih vežbi, obuka, saradnjom sa Kforom stacioniranim na Kosovu itd.

„Primera radi, u junu prošle godine vojnici Srbije ispraćeni su u međunarodnu mirovnu operaciju na Sinajskom poluostrvu. Ova misija, ‘Međunarodne snage i posmatrači’ (Multinational forces and Observers), nastala je u skladu sa sporazumom između Egipta i Izraela 1981. godine, s ciljem sprovođenja bezbednosnih odredaba Egipatsko-izraelskog sporazuma iz 1978. godine“, naveo je.

Prema njegovim rečima, to je prva vojna misija u kojoj će učestvovati Vojska Srbije koja nije pod okriljem NATO ili EU, i u njoj će Vojska Srbije učestvovati u sastavu američkog kontigenta, što je prvo zajedničko angažovanje srpskih i američkih vojnika u jednoj međunarodnoj misiji.

„Međutim za nju kao i za saradnju s NATO građani Srbije ne mogu da čuju na medijima s nacionalnom frekvencijom. Razlog za ovo je nepostojanje političke volje sadašnjeg režima da napravi ozbiljan geopolitički zaokret. Saradnja s NATO se od javnosti krije, dok se saradnjom s Rusijom i njenim FSB ovdašnji režim hvali. Pravi razlog za to je sasvim sigurno unutrašnja politika, želja Srpske napredne stranke (SNS) da zadrži nacionalističko biračko telo, ali i prisustvo ideološke matrice iz 1990-ih u glavama mnogih koji su i 1999. u vlasti učestovali, a danas su neprikosnoveni vladari Srbije“, istakao je Cvijić.

Na pitanje koliki je danas uticaj NATO na reformu sektora odbrane i bezbednosti i javnu diplomatiju Srbije, Cvijić je rekao da kroz učešće u programu Partnerstvo za mir NATO Srbija godinama reformiše svoj sektor odbrane.

„Međutim od 2012. godine, a pogotovu od 2017. kada je Aleksandar Vulin, bliski saradnik predsednika (Aleksandar) Vučića, izabran za ministra odbrane, propagandna proruska i antizapadna retorika postaje dominatna, a širi sektor odbrane, kroz tzv. Radne grupe za borbu protiv obojenih revolucija i druge propagando-ideološke konstrukte, razvija intenzivniju saradnju s ruskim službama bezbednosti“, kazao je.

Upitan kako situacija na Kosovu utiče na odnose Srbije i NATO, Cvijić kaže da se na Kosovu odslikava čitav besmisao i neiskrenost politike režima Aleksandra Vučića.

„Kfor, odnosno NATO se s jedne strane poziva da u potpunosti preuzme kontrolu na severu Kosova i u tom smislu predstavlja garant sigurnosti srpskog stanovništva u Kosovskoj Mitrovici i drugim opštinama s većinskim srpskim stanovništvom, a s druge strane protiv NATO se još uvek virtuelno ratuje u medijskoj kuhinji SNS-a“, rekao je.

Ocenjujući odnos NATO prema formiranju vojske Kosova, Cvijić je kazao da u NATO ne postoji konsenzus kada je o ovom pitanju reč.

„Kada je 2018. godine počeo proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova, tj. Vojsku, generalni sekretar NATO izrazio je žaljenje i zabrinutost, dok su neke članice NATO ovakvom činu dale podršku“, naveo je.

Na pitanje kako situacija u Ukrajini utiče na odnose Srbije i NATO, Cvijić je rekao da zahvaljujući propagandi pod kontrolom režima Aleksandra Vučića, rusko viđenje stvari po kojem se rat u Ukrajini tumači kao rat NATO protiv Rusije, postaje ako ne dominantno onda široko rasprostranjeno među građanima Srbije.

„Na taj način se samo doliva ulje na vatru već postojeće antizapadne retorike koje režim SNS-a svaki dan prosipa u etar od trenutka dolaska na vlast 2012. godine. Putinovo često poređenje NATO bombardovanja 1999. i rata u Ukrajini, se potpuno paradoksalno uklapa u viđenje sveta režimske propagande u Srbiji, koja Putinove poruke čita kao neku vrstu solidarnosti, a ne kao pokušaj da se bombardovanje NATO 1999. pokuša koristiti kao precedent za bespravno oduzimanje teritorije od Ukrajine“, ocenio je on.

Dodao je da je danas u vojno-tehničkom smislu saradnja Srbije s NATO veća, ali je saradnja s Rusijom dublja, i u političkom smislu, iskrenija.

„Vučićev režim, pogotovu neki njegovi eksponenti poput Vulina, se saradnjom s Rusijom hvale, a saradnju s NATO kriju i od nje se pred svojim biračima stide“, kazao je Cvijić.