Srđan Majstorović: Ne očekujem sankcije, ali Komisija nije u situaciji da zanemari stav Evropskog parlamenta

Pred toga, po prvi put nakon decenije urušavanja demokratskih principa, režim u Srbiji je naišao na značajniju kritiku tiražnih medija širom Evrope što ima direktan uticaj na javnost i političare u ovim zemljama i budućnost njihovog odnosa prema režimu. U takvim okolnostima, stvoren je kontekst za odašiljanje ekspertske misije. Da li će do toga i kada doći, zavisi prevashodno od političke volje u Beogradu da prihvati ovu vrstu pomoći da zemlja izađe iz evidentne političke krize za čije rešavanje trenutna vlast nema kapacitet, i koju bez posredovanja sa strane nije moguće rešiti zbog nepostojanja elementarnog poverenje između dveju suprotstavljenih strana“, kaže za Danas Srđan Majstorović, predsednik UO Centar za evropske politike, procenjujući ozbiljnost situacije u Srbiji oko izbora, usvajanja Rezopucije EP kojom se traže misije za Srbiju.

* Koliko će konačni izveštaj misije ODIHR o izborima biti različit od preliminarnog? Od čega zavise i u kojim delovima vi očekujete oštrije formulacije od postojećih?

– Konačni izveštaj ODIHR misije biće baziran na opštim ocenama koje se već nalaze u preliminarnom izveštaju posmatračke misije ove organizacije, tako da ne treba očekivati značajne razlike. Konačni izveštaj će biti mnogo detaljniji i realno je očekivati da se u njemu nađu mnogo konkretnije informacije o uočenim nepravilnostima; zatim, detaljnije navedeni primeri kršenja pravila izbornog procesa i izvori verifikacije ovih primera, kao i detaljne preporuke državnim organima za otklanjanje nepravilnosti.

* Od čega zavisi, ko će doneti, a ko saopštiti odluku o slanju misija u Srbiju koje se traže u Rezoluciji Evropskog parlamenta?

– U rezoluciji EP hitno poziva EK da „pokrene inicijativu i pošalje ekspertsku misiju u Srbiju da proceni situaciju nakon izbora“. Dakle, EK je ta od koje se očekuje da postupi u skladu sa pozivom EP. Odgovornost EK je utoliko veća imajući u vidu da se u rezoluciji izražava žaljenje zbog nedostatka snažnije kritike od strane Komisije, i posebno komesara za proširenje, u vezi sa brojnim navodima o „izbornoj prevari“ u Srbiji.

Majstorović: Zabeležene izborne nepravilnosti samo su dodatno potvrdile stavove o prirodi režima u Beogradu

* Imate li informacije o stavovima unutar EK i stavovima zemalja članica o tome da se mora nešto uraditi kako bi u Srbiji izborni proces kao osnov demokratije bio doveden u red?

– Postoji izvestan broj država članica koje nemaju poverenje u srpsku vlast imajući u vidu, pre svega, njen stav prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, dešavanja u Banjskoj iz septembra 2023, kao i evidentan nedostatak političke volje da se pozabavi pitanjem vladavine prava i opštim stanjem i funkcionisanjem demokratskih institucija što je preduslov za bilo kakav napredak Srbije. Zabeležene izborne nepravilnosti samo su dodatno potvrdile stavove o prirodi režima u Beogradu, što će uticati na stavove članica u vezi sa zahtevima rezolucije EP, ali i u vezi sa tempom pregovora o članstvu u EU. Dosadašnji nedostatak kritike anti-demokratskih tendencija režima u Beogradu od strane EK i posebno komesara za proširenje, kao što sam već pomenuo, našao je svoje mesto u rezoluciji EP tako da očekujem da Komisija ozbiljno shvati zahteve i očekivanja Parlamenta.

* Koliko je za odluku važno to što predsednica EK želi novi mandat koji bi trebalo da joj omogući EP?

– Izbori za EP u junu će po svemu sudeći dovesti do snaženja levih i desnih populista, međutim nije realno očekivati da će se značajnije poremetiti odnos snaga među tradicionalno najzastupljenijim grupacijama u parlamentu. Za rezoluciju su glasali i predstavnici EPP grupacije koja je kandidovala Ursula fon der Lejen, tako da predstojeći izbori i njena kandidatura ne bi trebalo da budu prepreka postupanju EK „bez odlaganja“ kako se navodi u rezoluciji.

Majstorović: Očekujem da vlast u Beogradu primeni oprobanu taktiku kupovine vremena

* Mislite li da vlast u Beogradu može da istrguje, na koji način i čime, da EK zanemari razoluciju EP?

– Evropska komisija nije u situaciji da zanemari zahteve iz rezolucije EP. Oni će opstati i nakon junskih izbora i formiranja nove EK i postali su deo dosijea Srbije u pregovorima o pristupanju EU. Očekujem da vlast u Beogradu primeni oprobanu taktiku kupovine vremena pravdajući se trenutnim tehničkim karakterom Vlade, čekajući ishode junskih izbora u EU. Naposletku, misija će najverovatnije biti prihvaćena i ne sumnjam da će to biti predstavljeno javnosti kao velika pobeda.

* Vlast poručuje da nikada ne bi prihvatila stranu misiju. Hoće li Srbija i kako biti politički kažnjena ako ne dozvoli misiju?

– Kao što rekoh, neće biti prvi put da nakon inicijalnog otpora i taktiziranja kupovinom vremena, ova vlast donese pragmatičnu odluka i pristane na dolazak ekspertske misije koja će se, u saradnji sa domaćim stručnjacima, udruženjima građana, predstavnicima opozicije i državnim organima, baviti istraživanjem izbornih nepravilnosti kao što je bio slučaj u Severnoj Makedoniji. Što se tiče eventualnih sankcija, ne očekujem da će se to desiti iz tri razloga. Prvi je taj što je Srbija već pod određenom vrstom tihe, neformalne suspenzije pregovora imajući u vidu njihovu dinamiku u poslednje 3 godine. Drugi razlog se tiče potrebe da se napravi razlika između režima i građana Srbije. Sankcije bi najviše pogodile upravo građane i obezbedile dodatne argumente režimu da nastavi sa kampanjom širenja straha. Treći razlog je činjenica da je Srbija centralna zemlja Zapadnog Balkana i njeno isključivanje iz evropskih integrativnih tokova moglo bi imati nepovoljne efekte po čitav region.

* Kada je poslednji put i zašto EU obustavila finansiranje Srbiji? Da li se u EU razmišlja o tome da bi se svaki negativan potez EU odrazio na raspoloženje ionako sve manje entuzijastičnog javnog mnjenja ovde?

– Što se tiče raspoloženja javnosti u Srbiji, ono je prevashodno posledica dugoročne kampanje pro-vladinih medija putem koje se dvosmislenim porukama sistemski umanjuje značaj EU za razvoj države i budućnost građana Srbije. EU ima mogućnost da u slučaju „ozbiljne ili kontinuirane stagnacije ili nazadovanja“ u primeni preuzetih obaveza tokom pristupnih pregovora, uvede restriktivne mere koje se između ostalog tiču i „obima i intenziteta“ finansijske podrške kandidatima. Ove mere do sada nisu bile korištene. Između ostalog, i zbog mogućeg efekta koji bi ova mera imala na stavove građana, ali i zbog činjenice da su ovakve odluke predmet internih političkih pregovora između država članica među kojima postoje i one koje bi se protivile odlukama usmerenim protiv režima u Srbiji i time osnažile svoj ucenjivački potencijal po drugim važnim pitanjima za EU.

* Činjenica je da integracije Srbije suštinski već godinama stoje u mestu, jer vlast ne sprovodi neophodne reforme. Takođe vlast šalje i poruke da nas EU svakako neće. Kako u ovakovoj situaciji pokrenuti svari sa mrtve tačke?

– Evropska komisija i EP su tražili od političkih lidera da preuzmu odgovornost i objektivno informišu javnost o značaju pristupanja EU. Suprotno tome, svedoci smo da se predstavnici režima takmiče u napadima na EU. Ovo je poprilično bizarna pojava imajući u vidu pomoć koju Srbija dobija od EU. Ovde se radi o jeftinom populizmu, odn. porukama koje deo javnosti, pod uticajem provladinih medija, očekuje da čuje od svojih lidera. EU svakako ne želi buduće članice koje nisu u stanju da se izbore sa korupcijom, organizovanim kriminalom, koje nemaju jasno definisanu podelu vlasti, čiji su mediji većinom pod kontrolom vlasti i šire lažne informacije. Režim već duže od decenije ne pokazuje spremnost da se pozabavi ovim pitanjima. U takvim okolnostima dve stvari su prilično uzaludne – čekati da ovaj režim inicira kvalitativne promene i čekati da promena dođe spolja. Građani Srbije su ti koji moraju da se odlučnije odrede prema ovim pitanjima od kojih zavisi budućnost države i društva.