Gde je i šta radi Srđan Srećković, bivši ministar dijaspore i vera koji je hteo da smeni Vuka Draškovića?

Jedna od poslednjih Srećkovićevih objava na Fejsbuku bila je nakon poraza Mila Đukanovića na predsedničkim izborima.

„Gotovo je Milo. Previše je bilo. Građani bratske Crne gore izborili su se za slobodu. Čuvajte je „, glasila je Srećkovićeva objava.

O nekakavom političkom angažmanu Srećkovića čulo se pre nepune tri godine, pred parlamentarne izbore, kada se kao potpredsedsednik Stranke Zajedno za Srbiju usprotivio odluci Nebojše Zelenovića da ta stranka izađe na izbore, uprkos odluci opozicije da ih bojkotuje. Srećković je tada napustio stranku Zajedno za Srbiju, a Nebojša Zelenović kaže da već duže vreme nema kontakt sa bivšim potpredsednikom.

I nije Srđanu Srećkoviću prvi put da napušta neku stranku i oni stariji se dobro sećaju njegovog burnog razlaza sa Srpskim pokretom obnove i Vukom Draškovićem, čiji je, takođe bio potpredsednik.

Iako je u Srpski pokret obnove ušao 1992.na rođendan, godinu dana nakon devetomartovskih demonstracija tog datuma se rado seća.

“ Sećanje na 9.mart – Svake godine u ovo vreme, mnogi od nas, sa ponosom i nekom vrstom sete, razmišljaju o onom vetrovitom i sunčanom danu kada smo prvi put nakon pedeset godina uzdrmali diktaturu. Imali smo želju da makar na trenutak prekinemo laži TV Bastilje (RTS) i pokušamo da sprečimo sunovrat nacije i države koji se nazirao. Nismo uspeli, a nismo ni mogli uspeti jer je ogromna većina bila sluđena i uplašena propagandom diktatora i medijskim mrakom. Ne zaboravimo da 9.mart 1991. ne pripada nijednom pojedincu, to je istorijski datum, dan demokratske Srbije i na tu činjenicu ne utiče što su se neki od aktera u međuvremenu „prodali veru za večeru““, napisao je ove godine povodm 9. marta Srećković.

Iz SPO je isključen u februaru 2012. godine zbog grubog kršenja Statuta, nepoštovanja odluka organa stranke i odbijanja zahteva Predsedništva SPO da podnesu ostavke na funkcije u Vladi Srbije. Za odluku o isključenju glasali su svi članovi Predsedništva SPO, osim Sanje Čeković, koja je takođe isključena iz SPO.

Njegove stranačke kolege tvrdile su tada da je tražio od Vuka Draškovića da ode sa mesta predsednika SPO, a on je objašnjavao da je manja šteta da bilo ko, pa i predsednik odu iz SPO, nego da stranka izgubi politički identitet saradnjom sa LDP Čede Jovanovića. I otišao je on sam, silom.

Zbog tadašnjih međusobnih prepucavanja, optužbi i prljavg veša koji je plivao na sve strane, Drašković je optužio svog dotadašnjeg saradnika da je kao ministar živeo kao grof, a da „sada laže kao baron“.

Od 2004. do 2007. godine bio je na poziciji pomoćnika ministra trgovine, turizma i usluga. Na funkciju ministra dijaspore jula 2008. godine došao je sa mesta pomoćnika direktora „Jat ervejza“. Početkom marta 2011. godine njegovom ministarstvu je pripojeno ministarstvo vera.

Nakon isključenja iz SPO, formirao je Izvorni srpski pokret obnove (ISPO).

„Unutar SPO formirana je frakcija Izvorni Srpski pokret obnove, koju predvode Srđan Srećković i Sanja Čeković, saopšteno je iz te frakcije. U saopštenju je istaknuto da je ključni cilj frakcije da se u najkraćem roku, pre izbora, SPO vrati izvornom državotvornom i nacionalnom programu koji podrazumeva modernu ekonomiju i izrazito proevropsko opredeljenje, ali i zaštitu državnih i nacionalnih interesa demokratskim sredstvima prihvaćenim u savremenom svetu.

Na parlamentarnim izborima održanim u maju 2012. Srećković i Čeković našli su se na listo„ Izbor za bolji život – Boris Tadić“, a u novembru 2013. Izvorni Srpski pokret obnove kolektivno je pristupio stranci Zajedno za Srbiju , koju je predvodio Dušan Petrović i tada je izvorni SPO, prestao da postoji. Na prvoj izbornoj Skupštini Zajedno za Srbiju održanoj 15. marta 2015. godine u Beogradu Srećković je izabran je za potpredsednika ZZS,a bio je savetnik predsednika ZZS za međunarodne odnose.

Tu je Srećković, gotovo neprimetan ostao do 2020. godine, kada je glasao protiv učestvovanja ZZS na izborima i odmah posle te odluke GO istupio je iz stranke

Iako se na političkom polju nije previše isticao poslednjih godina, javnost je o njemu slušala i 2016. godine kada je kao konsultant u Kontroli letenja ušao u otvoreni sukob sa direktorom Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) Radojicom Rovčaninom. Iz tog sukoba izašao je sa otkazom, nezakonitim, kako je tvrdio, jer je bio jedan od svedoka u slučaju seksualnog napastvovanja“ za koje je Rovčanina optužila članica Nadzornog odbora SMATSA.

„Dana 25. 12. 2015, istog dana kada sam po obavezujućem pozivu nadležnog organa prvi put saslušan o svojim saznanjima vezanim za događaj iz krivične prijave, nakon nekoliko sati dobio sam i upozorenje pred otkaz ugovora o radu, i to zbog kako je navedeno „prisustva okruglom stolu opozicionih stranaka održanom 16. 12. 2015.“ – blago je reći šokantno za bilo koje demokratsko društvo“, pisao je Srećković tada , napominjući da ga i pored svih pritisaka i pretnji, niko i ništa me ne može uplašiti, niti sprečiti da ispuni svoju zakonsku obavezu svedočenja.

Rovčanin je negirao da je pretio Srećkoviću koga je nazvao „predstavnikom nove ere kumovskih i rođačkih veza u politici i društvu“ i naveo da ga je za tri godine sreo na hodniku samo četiri puta.

„Tri godine ništa nije radio, nije uzimao olovku u ruke. Zato sam mu dao otkaz koji je u skladu sa Zakonom o radu, Kolektivnim ugovorom i Ugovorom o kontinuitetu“, tvrdio je Rovčanin.

Kako nezvanično saznajemo, nakon sudskih sporova i otkaza, Srećković je vraćen na posao u Kontroli letenja , gde radi i danas. Tu informaciju sam Srećković nam nije potvrdio, jer se nije javljao na telefon , niti odgovarao na poruke.

Bivši ministar dijaspore i vera rođen je 12. aprila 1974. godine u Beogradu. Redovne i magistarske studije završio je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Osim ministarskih funkcija i Kontrole letenja bio je pomoćnik generalnog direktora Jat ervejza od 2007. do 2008.

U nekim ranijim intervjuima tvrdio je da je imao lepo detinjstvo, a za to su zaslužni majka Nada, profesor hemije, i otac Milić, diplomirani inženjer. Otpor prema Miloševićevom režimu, komunizmu i socijalizmu osetio još u mlađim razredima osnovne škole:

„Nisam imao pojma šta je ideologija i šta sve to znači, osećao sam neku vrstu otpora kada smo primali kape i marame. Nije mi se sviđalo to uniformisanje, pogotovo ne plava partizanska kapa i crvena marama.“

Oženjen je Marijom, a suprugu je pronašao i prvi put poljubio na demonstracijama protiv Miloševića. Najveća radost mu je, kako je govorio sin Nikola.