Analiza Srećka Mihailovića: „Jasno je da je ujedinjena opozicija velika opasnost za vlast naprednjaka“

Mihailović u autorksom tekstu za Nova.rs piše da opozicija treba da svojim postojećim i budućim izbornim pristalicama pokaže da je bitno drukčija od vlasti, da je nosilac drukčije politike, one koja omogućava bolju budućnost.

Autorski tekst Srećka Mihailovića prenosimo u celosti.

Opozicija treba da pokaže svoju nadmoć nad partijama vlasti i vlastodržaca, time što će da pokaže narodu, svojim postojećim i budućim izbornim pristalicama, da je bitno drukčija, da je nosilac drukčije politike, one koja omogućava bolju budućnost. U svakom drugom slučaju imamo politiku koju je ovaj narod davno spoznao, a čiji se rezultat ogleda u onoj narodnoj pameti “Sjaši Janko da uzjaši Marko”.

Neki među nama bi glasali “da se smeni onaj”, drugi bi glasali, ako može, za svog partijskog lidera u kojem vide mesiju; treći bi glasali za ideologiju i program svoje partije; četvrti bi glasali za savez sa “istomišljenicima” (za “kolonu istomišljenika”); peti za partiju koja će da pobedi na izborima; šesti će glasati za onu partiju čiji je naziv zaokružio vlasnik njihovih života; sedmi onako kako im je rečeno ili naređeno; osmi bi glasali za one koji nisu na listi; deveti kažu da su razočarani u politiku “i sve”, a deseti se politike gade; jedanaesti ne znaju za koga bi glasali; dvanaesti će svejedno glasati a da ne znaju za koga (“Rekli su da biram, i ja biram, zažmurim, zavrtim olovku pa na koga padne vrh olovke, za toga glasam”); trinaesti ne znaju ni o čemu se tu radi (“nisu odavde”)…

Velika je raznolikost motiva, kako za izlazak na izbore tako i za glasanje. Prvo, da li izaći na izbore ili ostati kod kuće / u kafani. Drugo, oni koju su odlučili da izađu na glasanje treba još jednom da se pomuče pa da odluče kome svoj glas da daju.

„Velike ideje“ vs. život

Nabrojao smo ovde 13 grupa razloga koji su se pojavljivali u istraživanjima predizbornog mnjenja u kojima sam učestvovao ili ih vodio, od 1990. do ove, 2023. godine. Izvesno je da nisu nabrojani svi razlozi, ali oni brojniji jesu. Ma koliko broj od 13 razloga izgledao veliki, gotovo da je zanemarljiv u odnosu na broj registrovanih političkih partija, koji je deset puta veći. Na prošlim parlamentarnim izborima (3. april 2022) bilo je 19 izbornih lista i nešto više političkih partija koje su se pojavile kao nosioci tih lista.

Dok broj motiva istraživač može prividno da smanji tako što će ih grupisati u nekoliko celina, dotle broj političkih partija (i izbornih lista) ne može dok je u nas višestranačkog sistema. A oni koji bi mogli da smanje broj partija koje izlaze na izbore, te broj izbornih lista, neće ili ne znaju da to učine, ili misle da je to nemoguće jer su oni tako jedinstvena pojava sa ciljevima drukčijim od ciljeva svih drugih partija, sa liderima koji su najpametniji i najlepši. Teško bi im međutim bilo da pokažu i dokažu raznolikost partijskih i liderskih interesa…

U ekstremnom slučaju, broj razloga za izlazak na izbore i glasanje mogu se redukovati na dve grupe razloga birača i glasača. Upravo o te dve grupe, ta dva tabora ovde će biti reči. Jedan tabor je tabor državotvornih birača i glasača i drugih velikih državnih pitanja Srbije i “srpskog sveta”. U drugom taboru pak nalazimo birače i glasače obeležene borbom za ličnu i porodičnu egzistenciju (od preživljavanja do pristojnog života), a potom i zalaganjem za uređenje i normalizaciju života u lokalnoj zajednici i šire.

Krajnje neosnovan pesimizam

Nedavno Aleksandar Vučić reče: “Oni su sada napravili taj savez za pobedu (‘Dogovor za pobedu”), oni idu da pobede, veliki su favoriti, ogromnu snagu u narodu imaju.” Ne znam da li je i, ako jeste, koliko Vučić u pravu. Ne znam ni da li preteruje, da li je sarkastičan ili samo objektivan. Možda navodi nalaze iz istraživanja kojima samo on raspolaže, možda ga istraživači obmanjuju, a on ulagivanje istraživača prihvata kao istinu… Ili je to, ipak, samo podsvesna želja da se odmori od svega.

Istraživanja kojima ja verujem kao i ona koja sam ja radio, u ovom trenutku, ne podržavaju ovu decidnu izjavu Aleksandra Vučića. Nije sve tako crno za Vučića i njegove partije. Ne znam zašto je Vučić toliki pesimista. Svojim defetizmom samo nanosi štetu svom rejtingu i izbornom rezultatu svoje stranke jer nema pobede bez vere u pobedu.

Jeste da glasački narod više nije onakav kakav je bio pre 11 godina i kasnije, nije više toliko zaluđen naprednjacima i toliko zaljubljen u Vučića. Inače, najjači izraz narodne ljubavi prema Vučiću video sam u iskazu onih 17 od 100 pristalica njegove stranke, i ostalih stranaka koje su u koaliciji sa naprednjacima, gde kažu da prihvataju da se vakcinišu protiv korone “ako to preporuči predsednik Vučić”. Kod ostalih ispitanika, uticaj preporuke Vučića je na nivou statističke greške, 2-3 procenta (navedeni podaci prema istraživanju Demostata iz septembra 2020).

Ne znam zašto neki “analitičari” kažu da se Vučić zatrčao kad je najavio izbore za 17. decembar. Bolje je za naprednjake da izbori budu što pre i da tako uhvate opoziciju u polusnu, još dok ne završe procese predizbornog zbližavanja. Jasno je da je ujedinjena opozicija velika opasnost za vlast naprednjaka i zato je Vučićeva odluka pametna i blagovremena. Jer ako se sada opozicija opet posvađa, onda će još dugo ostati razjedinjena. I tako će Srbija opet ostati u vlasništvu naprednjaka i njihovih vođa, pod dirigentskom palicom Vučića koji je nesumnjivo najpopularnija politička ličnost u Srbiji.

Neki “analitičari” pišu i kazuju da ovi izbori na brzinu nisu dobri za naprednjake jer je u jeku kosovska kriza, inflacija na sve strane, ne zna se šta poskupljuje…

Ljudi moji, kao da je Kosovo od juče, pa koliko nas vekova to Kosovo opterećuje, pa ništa. I to sa inflacijom i skupoćom, kao da je neka novost za Srbe, kao da postoji neko ko bi Srbe mogao da oslobodi tog zla. Ti analitičari ne shvataju da će Kosova, inflacije, poskupljenja biti i sutra i prekosutra, pa da li mi zbog toga treba da odlažemo izbore…