Srećko Mihailović: Štrajk zaposlenih u Fijatu preti da postane ozbiljna radnička pobuna

Komentarišući razloge pobune radnika Fijata i ocenjuju specifičnosti takvog protesta u aktuelnim društvenim okolnostima, sagovornik Danasa kaže da „kapitalizam po običaju iznenadi svoje žrtve“.

– I sve se nekako iznenadimo kada otkrijemo da živimo u kapitalizmu. Kapitalizam uspeva, gotovo vekovima, da iznenadi svoje vernike. Sve u svemu, hoću da kažem da ono što se dešava randicima Fijata nije ništa novo i nigde to ne predstavlja neku novinu, takva je priroda kapitalizma. Nije ništa novo ni ponašanje srpske vlade; ipak je ona prvo kapitalistička a potom srpska vlada. (Izija je da će sada Vlada pomoći radnicima kao što je pomogla vlasnicima Fijata kada je kupovala radna mesta.) Naivna je predstava da će posredovanje vlade u ovom sukobu radnika i kapitalista biti na strani radnika – smatra naš sagovornik.

Nekoliko stotina radnika uputili su se u Beograd autobusima i privatnim automobilima, a najavljena je blokada vitalnog dela Beograda.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/radnici-fijata-krenuli-iz-kragujevca-za-beograd/

Kako je istakao Zoran Miljković, predsednik Samostalnog sindikata u kompaniji Fijat, na ovaj potez su se odlučili jer ih je država saterala uza zid i nemaju drugog rešenja.

– Premijerka je prekršila sve dogovore. Pre 15 dana je sedela pored mene u Kragujevcu i obećala da će danas da nam dostavi pisane garancije za sve što je dogovoreno na tom sastanku. To još uvek nije uradila. Danas nije želela ni da razgovara sa nama, objašnjava Miljković.

Prema rečima Sreća Mihailovića, kada bi se desile akcije solidarosti drugih radnika i u drugim mestima i kada bi se desila snažna podrška (opozicionih i ne samo kragujevačkih) politički partija, bili bismo svedoci značajne novine u društvenom i političkom životu Srbije.

– Ovako, bez šire radničke solidarnosti i šire političke podrške, bojim se, ostaće izolovana akcija kragujevačkih fijat-radnika. I opet će ispasti da radnici nemaju onu snagu i „društvenu moć“ kakvu imaju beogradski taksisti, advokati ili oni notari – smatra sagovornik Danasa.

Kako dodaje, iole značajnije promene prekarnog položaja radnika, naravno, u okvirima kapitalističkog sistema, moguće su iz objektivnih razloga.

– Na primer, u slučaju nestašice radnika kada kapitalisti počnu da jure za radnicima. Druga mogućnost je subjektivnog karaktera. Radi se o kooperaciji radničkih inicijativa, sindikalnih akcija i aktivne podrše politički partija, uz punu podršku javnosti. Ove kooperacije nema, mada nailazio na retke mestimične radničke inicijative, sindikati su i dalje međsobno udaljeni, a političke partije su zauzete međusobnim razmiricama i lobiranjem podrške i pristalica u srednjoj klasi. Mada izgleda da se nešto novo rađa u partijama nastalim iz pokreta Moramo – zaključuje Srećko Mihailović.