Da li je potpis na evropski sporazum zaista neophodan ili postoji obaveza i bez toga?

Upitana o tome šta se zapravo dogodilo u Ohridu prilikom sastanka predsednika Srbije i premijera Kosova sa stanovišta prava i oveznosti, sagovornica Danasa kaže da među ekspertima za međunarodno pravo ne postoji saglasnost da li je ono što je dogovoreno u Ohridu pravni ili politički sporazum.

Postoje, dodaje, međutim, i jasni izrazi o tome da je reč o političkom sporazumu.

– Po analogiji sa Briselskim sporazumom, jer je Ustavni sud Srbije rekao da Briselski sporazum nije pravni akt, nego da je politički akt, i da u tom smislu nema uopšte mesta rasparavljanju o tome da li je on u skladu sa Ustavom – obkašnjava Jelena Jerinič, koja je i poslanica Ne davimo Beograd u Skupštini Srbije.

Pre neki dan, napominje, Vučić se o tome nije izjašnjavao.

– Međutim, iz nekog razloga njemu je sada važno da tvrdi da to jeste pravni akt… To je sad sve u domenu teorije jer dok se Ustavni sud kod nas ne izjasni, ne možemo ni da kažemo ništa sa sigurnošću – smatra sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, Vučiču ne odgovara da bilo šta potpisuje, zato što njegovo biračko telo neće da vidi čin potpisivanja.

– Zbog toga sada forsira taj argument pravne obaveznosti. Pravna obaveznost bez potpisa je moguća. Postoji Bečka konvencija koja to predviđa. Kada bi bilo moguće – prećutno postupanje. Kada se iz ponašanja države vidi da je ona saglasna sa tim sporazumom – kaže Jerinić.

To se odnosi, objašnjava dalje, na domen implementacije sporazuma.

– Sve se odvija u domenu teoretisanja dok do toga ne dođe. Ali, čak i to što se pojavljivalo, mislim na pravnike koji su se pozivali na Bečku konvenciju, to je sada pitanje koje mora da reši nadležni organ – Ustavni sud. To bi trebalo posmatrati u kontekstu toga šta je kod nas Ustavni sud i kakve on odluke donosi. Takođe, u kom vremenskom razdoblju. O Briselskom sporazumu, Ustavni sud se izjasnio nakon dve godine… – podseća sagovornica Danasa.

Dodaje da je Vučić pominjao da će da spremi nekakav opšti akt za Skupštinu, što bi isto bila promena pristupa, s obzirom na to da se do sada pred parlament išlo u formi izveštaja.

Briselski sporazum je, podsetimo, došao u Skupštinu kao izveštaj Vlade Srbije.

– Uprkos tome što je Briselski sporazum imao potpis, taj potpis nije ključan, nego sadržina tih odredaba. Ako se i sad pogleda ovaj novi sporazum, on i sam kaže u uvodu da je ovo put ka pravno obavezujućem sporazumu. A, to bi značilo da je to međunarodni sporazum koji ide na ratifikaciju u Skupštinu. U našem slučaju to bi sa sobom dovelo do sledećih posledica – ili da je on neustavan, što bi povlačilo i odgovornost predsednika u smislu kršenja Ustava, ili bi Ustav morao pre toga da se promeni, pa da onda bude u skladu sa Ustavom – kaže Jelena Jerinič.

Čini mi se, ističe, da je cela ova priča neka nova Vučićeva strategija.

– Potpisivanje zaista nije ključna stvar. Ali, ono što jeste novo kod njega, u njegovoj retorici, jeste da on govori da to jeste pravno obavezujući sporazum i da on zbog toga neće da ga potpiše. Dakle, opet nešto zamajava narod – zaključuje ona.