Dve nedelje uoči 2. novembra kada bi predsednik Republike trebalo da raspiše parlamentarne izbore za 17. decembar, ni vlast ni opozicija nisu načisto hoće li ne te izbore izaći samostalno ili u nekim koalicijama. Situacija je nejasna i kada je reč o lokalnim, pokrajinskim i izborima za Skupštinu grada Beograda, čije se raspisivanje, takođe očekuje.
Kada je reč o vlasti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i dok je bio na čelu SNS i kada je otišao sa te funkcije, najavljivao je više puta formiranje pokreta koji bi okupljao partije, pokrete i pojedince, ali još uvek je nejasno hoće li taj pokret biti formiran.
Iako je tokom leta lider SPS Ivica Dačić govorio da je spreman na razgovor sa Vučićem, do tog razgovora, bar javno nije došlo. Iz SPS su dolazi signali da socijalisti nisu u potpunosti za takav aranžman jer bi mogao da naruši identitet njihove partije.
Zasad nema signala da će izborna koalicija SPS i JS biti raskinuta zbog novih izbora.
Manji koalicioni partneri poput Rasima Lajića, predsednika SDPS, već su se izjasnili da će na izbore sa SNS-om u koaliciju, a može se pretpostaviti da će za to biti i PUPS, Pokret socijalista, Srpska narodna partija, Pokret snaga Srbije, SPO i ostali.
Ni u opoziciji stvari nisu jasnije, možda su čak složenije.
Predstavnici takozvana proevropske opozicija, odnosno organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ koalicija „Pravac Evropa“, Demokratska stranka, Zajedno, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak i Narodni pokret Srbije, razgovaraju o koalicijama odnosno broju kolona za izbore.
Lider SSP Dragan Đilas u nedelju je rekao da još nije izvesno hoće li ta grupacija izaći u jednoj koloni i da se rade istraživanja javnog mnjenja, te da je na loklanim izborima dobro izaći na jednoj listi jer je to i tehnički lako izvodljivo, dok je za ostale nivoe vlasti važna dobra procena kako da izađe što veći broj ljudi.
Danas je osvanula vest da je Predsedništvo SSP odlučilo da su za jednu listu oraganizatora protesta „Srbija protiv nasilja“ na svim nivoima.
I poslanik stranke Zajedno Đorđe Miketić navodi da sva istraživanja, građani na ulici, angažovani pojedinci i intelektualci, govore da jedna lista proevropske opozicije konačno ima šansu da ugrozi vladajući režim i osvoji mandata koliko i Srpska napredna stranka.
Isto misli i poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović koji je kazao da bi proevropske stranke trebalo da na predstojećim parlamentarnim i beogradskim izborima nastupe na jednoj listi.
Kako je Danas već pisao još su otvorene sve opcije, od jedne do četiri kolone. Izvori iz ovog bloka su nam rekli da dogovor o koalicijama za Beograd čeka dogovor za republički nivo, te da postoji podela u stavovima treba li dogovor sa republike nužno da se preslika na ostale nivoe izbora, deo učesnika pregovora misli da treba, dok deo tako ne misli.
Kako sada stvari stoje, a promene su moguće, ako bude četiri kolone proevropske opozicije, jedna bi mogla da bude koalicija „Pravac Evropa“, drugu bi činile DS, Srce i Zajedno, treću Zeleno-levi front i četvrtu Ekološki ustanak i Narodni pokret Srbije.
Nešto jasnija situacija je na desnici gde već postoje dva bloka. Pitanje je samo hoće li se oni spojiti u jedan i kome će se prikloniti Narodna stranka Vuka Jeremića.
Jedan Srpski državotvorni blok (SDB) čine Dveri i Zavetnici a drugi koalicija Nada u kojoj su Novi DSS i Poks. Može se pretpostaviti da ova dva bloka razgovaraju, ali dogovora zasad nema.
Lider Novog DSS Miloš Jovanović rekao je u nedelju da sporazuma o saradnji još zasad nema sa Dverima i Zavetnicima, ali i da se to ne desi nije drama.
Predsednik NS Vuk Jeremić poručuje da ta partija pruža ruku saradnje svim državotvornim i patriotskim snagama u zemlji. On u te snage osim SDB i NADE ubraja i Dosta je bilo Saše Radulovića.
Trenutno se može zaključiti da, ako ne bude jedne kolone među desnim partijama, onda su realne dve ili tri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.