Zašto u Srbiji nove godine počinju i završavaju se protestima?

Srbija protiv nasilja: Protest zbog izborne krađe večeras ponovo u Beogradu

Protesti protiv izborne krađe

Iako se mnogi više ni ne sećaju, baš ova odlazeća godina započela je velikim protestima zbog izborne krađe, uvoza birača uz zahtev za poništavanje izbora. Godina se, takođe završava protestima i blokadama, koje su sada reakcija na tragediju u Novom Sadu, kada je zbog pada nadstrešnice poginulo petnaestoro ljudi.

Pre tačno godinu dana opozicija, ali i građani širom Srbije svakodnevnim protestima odgovorili su na odluku Republičke izborne komisije koja je proglasila ubedljivu pobedu Srpske napredne stranke. Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić i nekoliko njenih stranačkih kolega u prostorijama Skupštine Srbije štrajkovalo je glađu. Studenti su danima kampovali u centru Beograda blokirajući saobraćaj u blizini zgrade Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Deo demonstranata je pokušao da uđe u Skupštinu grada što je dovelo do intervencije policije i hapšenja, a samo dan pred doček Nove godine održan je i veliki protest u centru Beograda u organizaciji ProGlasa. Štrajk glađu prekinula je i Tepićeva i njene kolege.

Opozicija, tada objedinjena u jednoj koloni pokušala da ostane zajedno i povede institucionalnu borbu da bi se poništili bar lokalni izbori. U tom kontekstu, uspela je da parlament Evropske unije donose rezoluciju o pokradenim izborima u Srbiji, čija se vlast našla pod izvesnim pritiskom članica EU.

Uzaludnim su se pokazali pokušaji poništavanja izbora. Pa je tako mesec i po dana od decembarskih izbora Srbija dobila novi parlament. Za neke legalan, za druge nelegalan i nelegitiman.

Ostalo je zabeleženo da su vlast i opozicija odvojeno položile zakletve. Vlast se zaklela u skupštinskoj sali, a opozicija u skupštinskom holu Po prvi put u parlamentarnoj istoriji četrdesetak policajaca sprečavalo je opoziciju da podigne svoje parole „Izbori su pokradeni i Vučić šef mafije“ i tako izrazi protest protiv načina na koji su održani izbori.

Nešto više od mesec dana od održavanja konstitutivne sednice parlamenta, za predsednicu tog zakonodavnog tela izabrana je dotadašnja premijerka, Ana Brnabić. Poslanici opozicije bojkotovali su to glasanje, a na izbor Brnabićeve reagovali su bacanjem papira i toaletnih rolni ka mestu predsedavajućeg skupštinom.

Upkos ubedljivoj pobedi, kako su tvrdili, naprednjacima je bilo potrebno gotovo pet meseci da sastave novu vladu sa očekivanim Milošem Vučevićem na njenom čelu.

Početkom marta, celokupna opozicija – i “Srbija protiv nasilja” i desnica predvođena Novim DSS-om – potpisale su sa ProGlasom dogovor o zajedničkom nastupu na ponovljenim izborima u Beogradu posle izmena izbornih uslova.

Režim, pomalo uzdrman i svestan da ipak mnogo građana nije za njega – posebno u velikim gradovima – učinio je sve da unese razdor u opoziciju koja se borila da nastupa objedinjeno. Početkom aprila režim je na brzinu, usred razgovora o izbornim uslovima, raspisao izbore za 2. jun – lokalne izbore i ponovljene izbore u Beogradu. To je dovelo do raspada koalicije “Srbija protiv nasilja”.

Demoralisana opozicija april i maj iskoristila je za međusobne obračune, objašnjavanje ko je u pravu i ko je izdao dogovor od 9. marta. U takvoj atmosferi i bez pravih izmena izbornih uslova, deo opozicije predvođen Zeleno-levim frontom i NPS-om, pod imenom „Biram borbu“ izašao je na izbore. No, režim joj nije dozvolio da osvoji vlast čak ni u pojedinim beogradski opštinama gde je očevidno bio bez većinske podrške. Takođe, drugi deo opozicije sa Strankom slobode i pravde na čelu bojkotovao je izbore u glavnom gradu i nekim drugim sredinama, ali ne u svim.

Litijumski letnji protesti

Kada je izgledalo da je režim “sve završio” u junu posle lokalnih i ponovljenih izbora u Beogradu i kada je uz pomoć jednog kupljenog odbornika uzeo čak i Niš, dogodila se antilitijumska pobuna. Jer vlast je tačku na projkat Jadar zamenila zarezom.

Opušten posle očuvanja vlasti, režim je usred leta krenuo u agresivnu kampanju posle odluke Ustavnog suda da poništi rešenje Vlade o odustajanju od projekta “Jadar”. Predsednik Srbije privremeno je svoju kancelariju premestio u Zapadnu Srbiju ne bi li ubedio stanovništvo kako je litijum za njih blagotvoran.

Ova nameštaljka, očevidno planirana ranije, a za čije ispunjenje je iskorišćen i Ustavni sud, razbesnela je ljude širom Srbije. Zato su gotovo čitav jul i polovinu avgusta obeležili veliki lokalni protesti, posebno u zapadnoj Srbiji.

Velike vrućine nisu zaustavile ljude – na trgovima se okupljalo više desetina hiljada ljudi predvođeni lokalnim ekološkim organizacijama. Nije bilo partija, niti lidera opozicije. Buna je tekla sama od sebe i doživela vrhunac 10. avgusta na protestu u Beogradu gde se skupilo više desetina hiljada građana. Poruka “Nećete kopati” postala je snažan slogan.

Na zahtev opozicije održana je i još jedna višednevna burna sednica Skupštine Srbije o zabrani kopanje litijuma, ali je taj predlog vladajuća većina odbila da prihvati. Prethodno je u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Srbije Aleksandra Vučića potpisan Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.

Studentski i učenički protesti i blokade

I onda kada se učinilo da vlast radi šta hoće , da dodatno i nezaustavljivo zadužuje zemlju za svoj projekat EXPO, 1. novembra dogodila se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je zbog pada nadstrešnice poginulo petnaestoro ljudi, a dvoje teško povređeno.

Ta tragedija ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima u kojoj korupcija ubija ljude. I dok pristalice vlasti i sama vlast nisu pokazali ni trunku empatije zbog pada nadstrešnice, prikrivajući činjenice od samog starta, građani su kontatovali nepobitnu činjenicu sa “ smo svi mi ispod neke nadstrešice“ .

Protesti koji su počeli spontano sa sloganom „krvave su vam ruk „, proširili su se neslućenom brzinom. Pobunjena mladost, na političkom nivou, dala je vazduh umrtvljenoj opoziciji koja nije mogla da izađe iz faze duboke političke kome još od proleća.

Pa je slogan „krvave su vam ruke“, opozicija na tren preselila i u skupštinsku salu, što je izazvalo opštu tuču poslanika vlasti i opozocje u kojoj su učestvovali i neki ministri. Vlast je iskoristila haos i bez rasprave usvojila budžet i šezdesetak pratećih zakona , mahom zaduženja.

Upkos tom „uspehu“, vlast, poprilično uzdrmana studentskim i učeničkim blokadama krenula je da šalje svoje parapolicijske snage na studente, što je izazvalo povećan bes probuđenih ljudi i listu zahteva. Paralelno sa batinašima dogodili su se i neki Vučićevi ustupci. Objavljena je navodno kompletna dokumentacija o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, povećana su izdvajanja za univerzitete, oslobođeni su građani uhapšeni u protestima, a ponuđeni su i jefitini stambeni krediti za mlade ,ali je iz pritvora pušten sada već bivši ministar Goran Vesić.

Odgovor na sve te poteze vlasti bio je ogroman mirni protest na Slaviji kome je prisustvovalo oko 100 000 ljudi. Iako nejavno izrečena, poruka sa tog skupa Vučiću i naprednjacima glasila je -narod vas neće.

Uprkos tome što su ovi protesti koji se šire vesnici promena u Srbiji, teško je očekivati da će se Vučić tako lako povući, jer i sam poručuje da nije Asad dabeži svoje zemlje. On verovatno računa da će novogodišnjii praznici i prevremeni raspust za učenike umrtviti proteste i dovesti do njihovog gašenja. Jedna od opcija na koju on uvek koristi su prevremeni izbori, naravno pod starim izbornim uslovima, kojima će legitimitet dati bar neko iz opozicije.

Opozicija, koja se do sada uglavnom držala po strani, protestvujući sa oboda studentskih protesta, sada bi morala da napravi političku alternativu režimu, kako bi u konačnom ishodu zaista porazila Vučića. Njega su deca već porazila.