Sređivanje biračkih spiskova nije dovoljno za fer uslove 1Raša Nedeljkov Foto: Zoran Drekalović

Formalni poziv posmatračima ODIHR-a da daju svoju ocenu biračkog spiska je značajna stvar, ali to nije jedini segment koji bi trebalo da se razmatra u nekoliko preostalih meseci pred parlamentarne izbore.

To poručuje Raša Nedeljkov, programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA, koji komentariše najavu predsednika Aleksandra Vučića da će biti upućen poziv Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) da proveri biračke spiskove.

Vučić je gostujući na televiziji Pink na voditeljkin pomen „dela opozicije koji stalno preti bojkotom izbora“, odgovorio sa „ma šta to mene briga da vam iskreno kažem“ i najavio da će pozvati međunarodne predstavnike iz kancelarije u sklopu OEBS-a.

– Mi ćemo da uradimo jednu stvar, pa će da se nerviraju (opozicija) zbog toga posebno. Pozvaćemo međunarodne predstavnike i očekujem da sutra – prekosutra Ana (Brnabić) izađe sa tim kao predsednica Vlade. To je Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, njihovo odeljenje za izbore. Neka dođu, pet-šest meseci pre izbora, neka provere, pošto su sve vreme lagali kako mrtvi glasaju, a kako živi ne glasaju. Neka uđu ljudi da provere birački spisak, da oni kažu da li mi tu nešto petljamo, krademo ili ne krademo. Pa kako kažu svetski priznate institucije, neka to tako bude – poručio je Vučić.

Nedeljkov smatra da je, s jedne strane, važno što država poziva međunarodnu instituciju poput ODIHR-a da bude članica tela za unapređenje izbornih uslova, gde je analiza biračkog spiska jedan segment tog procesa. Ipak, on ističe da je to samo jedna u nizu stvari koje bi trebalo „rastresti“ pred sledeće redovne izbore.

– Birački spisak je pre svega važan zbog povećanja poverenja građana u izborni proces. Međutim, postoji čitav niz drugih stvari, poput rada Agencije za borbu protiv korupcije, kontrole zloupotrebe javnih resursa i problema funkcionerske kampanje kojima se treba baviti – objašnjava Nedeljkov.

Kao naročito značajan deo u kontekstu unapređenja izbornih uslova on pominje rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje bi trebalo trebalo da kontroliše način na koji mediji izveštavaju, te da omogući podjednake uslove za pristup elektronskim glasilima za sve liste i kandidate.

– Važno je da period pre izbora bude maksimalno iskorišćen za unapređenje uslova. U tom smislu, mi smo kao organizacija predočili partijama na vlasti kao i onima u opoziciji čitav niz preporuka koje su u skladu sa smernicama ODIHR-a za unapređenje izbornih uslova – navodi Nedeljkov.

Predsedavajući Savezu za Srbiju Dragan Đilas ocenio je na jučerašnjoj konferenciji kao „prevarantski“ poziv predsednika Vučića međunarodnim misijama da kontrolišu birački spisak, napominjući da se sa vlastima može pregovarati samo o onome što je napisao ekspertski tim. Na pitanje da li će SZS učestvovati na izborima nakon Vučićeve najave da će biti uređen birački spisak, Đilas je kratko odgovorio – „ne“.

On je ponovio da je stav opozicije po pitanju šta su uslovi za fer i slobodne izbore jasan, i ocenio da je birački spisak samo „mali šraf, delić u mozaiku“, te da Vučiću odgovara da smanji broj birača u slučaju bojkota opozicije.

Podsetimo, pre održavanja beogradskih izbora 4. marta 2018. godine, tadašnji lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković i predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić, zahtevali su da glasanje za odbornike u glavnom gradu nadgledaju posmatrači OEBS-a. Međutim, iako je zvaničan odgovor te misije izostao, u javnosti su se mogla čuti obrazloženja da OEBS ne posmatra lokalne izbore kao i da jedino mogu da se odazovu na poziv upućen od državnih zvaničnika.

Šta je ODIHR?

Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (Office for Democratic Institutions and Human Rights – ODIHR) je glavna institucija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja se bavi „ljudskom dimenzijom“ bezbednosti. Kancelarija, prvobitno nazvana Kancelarija za slobodne izbore, osnovana je 1990. godine Pariskom poveljom, a uspostavljena 1991. godine. Sedište kancelarije je u Varšavi, a ODIHR je aktivan u 57 država članica OEBS-a, kojima pomaže u ispunjavanju njihovih obaveza po pitanju izbora, ljudskih prava, demokratije, vladavine prava, tolerancije i nediskriminacije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari