Srpska liberalna stranka okupila je najviše akademika, ali nikada nije dobila na masovnosti

Uprkos zvučnim imenima, ova stranka nikada samostalno nije izašla na izbore i samo je u jednom mandatu imala jednog poslanika u srpskom parlamentu.

Ova stranka nastala je 1991. godine u SR Jugoslaviji i to kao klasična liberalna, nacionalistička, monarhistička i antikomunistička. Iako je praktično mnogo ranije prestala da postoji, stranka je raspuštena tek 19 godina kasnije, odnosno 2010. godine, pošto nije uspela da prikupi dovoljan broj potpisa za preregistraciju političke stranke, koja je bila predviđena novim Zakonom o političkim strankama.

*SLS prva stranka koja je nastala izdvajanjem iz DS

Srpska liberalna strana nastala je izdvajanjem iz Demokratske stranke koja je na samom početku bila sastavljena od pojedinaca različitih ideoloških pozicija, koje je okupljala samo jedna zajednička ideja, a to je obnova stranačkog pluralizma. I to je prva stranka nastala cepanjem Demokratske stranke.

Do cepanja DS došlo je, jer se grupa visokih funkcionera DS dr Kosta Čavoški, dr Nikola Milošević, reditelj Aleksandar Petrović, Milan Božić i dr Vladeta Janković založila za bojkot izbora 1990. godine. Ovo je rezultiralo time da je DS na tim izborima dobila svega 7 poslaničkih mandata i osam puta manje glasova od SPS-a.

Mesec dana nakon tih parlamentarnih izbora, 22.januara 1991. godine osnovana je Srpska liberalna stranka, a za prvog predsednika izabran je akademik dr Nikola MIlošević. Među osnivačima bili su dr Čavoški, Vladan Vasiljević, legendarni reditelj Skupljača perja Aleksandar Saša Petrović, Milan Božić, a stranci su se pridružili istoričar i akademik dr Vasilije Krestić, dr Smilja Avramov, dr Milo Lompar i psiholog dr Žarko Trebješanin.

*Stranka nikada nije dobila na masovnosti

Uprkos zvučnim imenima i doktorskim titulama, SLS nikada nije dobila na masovnosti i neprekidno je bila u nekim koalicijama. Početkom devedesetih godina zalagali su se za obnovu ustavne monarhije , a Čavoški je tada objašnjavao da bi to predstavljalo simboličan, ali radikalan otklon od komunističke prošlosti.

Zajedno sa Srpskim pokretom obnove i Novom demokratijom, SLS je osnovala Ujedinjenu srpsku demokratsku opoziciju (USDO) 22.maja 1991. godine. Na Trgu republike u Beogradu su 9.juna održali protestni skup, koji je prošao mirno. Tada ih je Vojislav Šešelj, lider SRS-a nazvao ih izdajnicima, na šta su oni njemu uzvratili kvalifikacijom da je „crveni vojvoda“, a njegove pristalice nazvali „crveni četnici“. Ova koalicija je prestala da postoji tokom leta iste godine.

Uoči parlamentarnih izbora 1992. godine, Srpska liberalna stranka je sa SPO i ND osnovala koaliciju DEPOS,a akademik Ljubomir Tadić , funkcioner DS- a, nazvao je Srpsku liberalnu stranku „satelitom SPO-a. NI u DEPOS-u se nisu dugo zadržali m pa su pred izbore 1993. godine u novembru napustili tu koaliciju ,a Milan Božić napustio je njih i prešao u SPO.

Srpska liberalna stranka na kratko je 1994. godine ponovo saraživala sa Demokratskom strankom iz koje se izdvojila ,ali to je usledilonakon smene Dragoljuba Mićunovića i stranačke pobede Zorana Đinđića,. Saradnja je trajala do formiranja koalicije Zajedno .

Srpska liberalna stranka bojkotovala je izbore 1997. godine ,zajedno sa većinom opozicionih stranaka, a u koaliciji sa DS, SLS je izašla na parlamentarne izbore 2003. godine. Tada su dobili samo jedno poslaničko mesto, a narodni poslanik je postao Nikola Milošević.

*Rat za imovinu SLS-a nakon Miloševićeve smrti

Tri godine, dok je bio poslanik Milošević je obezbeđivao iz državnog budžeta svojim skupštinskim angažmanom svakog meseca skoro milion dinara za SLS. Ova sredstva uložio je u kupovinu tri stana u centru Beograda, od kojih je svaki vredeo oko 100.000 evra. Izdavanjem tih stanova, ova partija, mogla je kako-tako da opstane.

Međutim, nakon smrti Miloševića , januara 2007. godine počela je borba za te stanove. Po odredbama člana 28 partijskog statuta i zamisli Nikole Miloševića, u slučaju prestanka rada stranke sva njena imovina prešla bi u ruke Crvenog krsta.

Međutim, decembra 2009, na inicijativu grupe funkcionera, Skupština stranke promenila je član 28 i definisala da imovina prelazi u vlasništvo „liberalnog kluba” u koji treba da bude pretočen SLS posle prestanka rada. Time je počeo otvoreni rat za imovinu SLS-a.

Po procenama  Miloševićevog naslednika u SLS-u, Milovana Jeremića, imovina stranke vredela je između 250.000 i 300.000 evra.

„Sva imovina, uključujući i ove stanove, treba da pripadne Crvenom krstu, što je precizirano članom 28 Statuta. Pokušavamo da nastavimo delatnost preko formiranja srpskog liberalnog kluba (SLK), ali pojavili su se neki ljudi u stranci koji bi želeli da dođu do tih sredstava i stanova. To su predsednik Opštinskog odbora iz Vranja Žikica Trajković i predsednik OO iz Bele Crkve Radojica Mali. Oni su okupili grupu ljudi i poslali su dopis Agenciji za privredne registre i osporili naš zahtev za registraciju kluba“, objasnio je Jeremić januara 2010. godine .

*Stranka prestala da postoji 2010. godine

Tačno dve godine od smrti Miloševića SLS je ugašen i brisan iz registra stranaka, jer nije prikupio 10.000 potpisa za preregistraciju po novom zakonu o političkim partijama.

Srpski liberalni savet, udruženje građana koje je trebalo da produži politiku Srpske liberalne stranke 2015. godine pridružio se koaliciji DSS- Dveri . Generalni sekretar Srpskog liberalnog saveta Aleksandar Nedić, unuk generala Milana Nedića bio je kandidat za narodnog poslanika na listi DSS- Dveri na izborima 2016. godine.

Srpska liberalna stranka se zalagala za rehabilitaciju političkih osuđenika, koje su osudile komunističke vlasti u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata iz ideololoških razloga. Zajedno sa omladinom DSS 2006. godine podneli su zahtev za rehabilitaciju dr Slobodana Jovanovića , predratnog rektora Beogradskog univerziteta i ministra Kraljevine Jugoslavije. Rešenje o oktobra 2007. gdine, a jz podršku SLS 2009. godine Vojislav Mihailović podneo je zahtev za rehabilitaciju Draže Mihailovia , svoga dede. Tokom 2008 godine , takođe uz pomć SLS-a ,Aleksandar Nedić (unuk generala MIlana Nedića pokrenuo je postupak za rehabilitaciju svog dede.

*Milošević jednako kritikovao prezimenjaka Miloševića i Memorandum SANU

Akademik Nikola Milošević bio je jedan od najvećih kritičara Slobodana Miloševića ,a kritikovao je i akademike i velikodostojnike Pravoslavne crkve odreda, što su se svrstali zajedno sa Vojislavom Šeseljem u isti, neizdiferencirani fašistički tabor, pri tom ne prezajući ni od notornih falsifikata.

U jednoj izjavi za Danas tvrdio je na primer da Memorandum SANU, jedan nedovršen tekst koji Skupština Akademije po prirodi stvari nije nikad usvojila, pa ne moze ni u kom slucaju biti njen memorandum.

„I ne može biti inspiracija sa šešeljevsko-miloševićevsku ideju velike Srbije tekst u kome se priznaju granice ondašnje Republike Srbije bez makar usputno izraženih pretenzija prema Hrvatskoj, Bosni ili Makedoniji. Kao liberalno opredeljeni javni delatnik nemam ništa protiv da i ovakav jedan komunističko-nacistički način polemisanja ima svoje mesto na javnoj sceni. Međutim, ako protagonisti ovakvog jednog metoda dobiju medijsku promociju i podršku najuticajnijih javnih glasila, od RTS do Politike, onda to postaje politički i kulturni problem prvog reda. Nevolja, dakle, nije u tome što neko može da vas svrsta među fašiste ili klerofašiste, već kako ko voli, samo zato što niste spremni da se složite sa ovogodišnjim dobitnikom Ninove nagrade koji tvrdi da su Srbi rođeni cinkaroši i genetski debejci“, naveo je Milošević za Danas 2002. godine.

*Aleksandar Petrović do smrti ostao veran SLS

Pored Miloševića i reditelj Aleksandar Petrović, , dobitnik specijalne nagrade u Kanu , i autor brojnih filmova-Biće skoro propast sveta , Majstor i Margarita , Skupljači perja i drugi , bio je jedan od prvih intelektualaca koji je digao glas protiv Slobodana Miloševića. Osnivač je SLS i jedan od njenih potpredsednika.. na toj funkciji ostao je do smrti 1994. godine. Sahranjen je u Parizu, na groblju Per Lašez (Père Lachaise) pored svog sina Dragana i majke Anke.

Smilja Avramov, preminula je 2018. godine. Bila je srpski stručnjak za međunarodno pravo i univerzitetski profesor,a u javnosti je najviše poznata po objelodanjivanju i pisanju o zločinima i genocidu nad Srbima u dvadesetom veku.

Akademik Kosta Čavoški, jedan od osnivača SLS, teoretičar prava, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu danas se ne bavi aktivno politikom .

Psiholog Žarko Trebješanin, i danas je akitivan u kritikovanju režima Aleksandra Vučića.