Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJOdluka Srpske liste da se ne prijavi za učešće na izborima u četiri opštine na severu Kosova, 23. aprila, ne iznenađuje budući da nije ispunjeno ono što je SL tražila ne bi li na izborima učestvovala. Ukoliko glasanja ipak bude, izabrani predstavnici će biti legalni ali njihova politička moć da reše duboke institucionalne problemem na Severu će biti imaginarna, a kriza na severu bi mogla da bude produbljena, smatraju sagovonici Danasa.
Ipak, uloga međunarodnog faktora opet će u narednom periodu biti važna i ako bude pritiska na obe strane da implementiraju Aneks dogovora, može se očekivati privremeno administrativno rešenje Prištine koje bi omogućilo legalno učešće Srpske liste na lokalnim izborima.
Prema saznanjima Danasa, novi sastanak pregovarača Beograda i Prištine trebalo bi da se u Briselu održi 4. aprila kako bi nastavili razgovore o primeni dogovorenog sporazuma i aneksa o njegovoj primeni. Tada bi moglo da dođe i do konkretnog razgovora o održavanju izbora 23. aprila u učešću Srpskle liste na njima.
Srpska lista insistira na tome da bude formirana Zajednica srpskih opština i da se sa tog područja povuku sve kosovske specijalne jedinice. Zvanični Beograd još ćuti, odnosno predsednik Srbije, kako kaže, prepušta odluku SL.
Do tada, Milica Andrić Rakić, iz „Nove društvene inicijative“ iz Severne Mitrovice, za Danas kaže da nijedan od zahteva SL za izlazak na izbore nije ostvaren, te otuda i njihova odluka da nemaju predstavnike na predstojećim izborima.
– Rok za prijavu kandidata je već jednom odložen sa 18. marta na jučerašnji datum i tako nešto ne verujem da će se desiti, bar ne ako nema jasnih indicija da će se zahtevi u vezi sa formiranjem ZSO i povlačenjem specijalaca ispuniti – procenjuje ona.
Problem je nedostatak suštinskog dijaloga kosovskih Srba i vlade Kosova
Kako dodaje, sada se može očekivati pritisak međunarodne zajednice na Kosovo da izbore odloži, ali ona ne veruje da će vlada u Prištini to prihvatiti jer su ih već jednom odložili u decembru.
– Problem je ovde nedostatak suštinskog dijaloga kosovskih Srba i vlade Kosova o tome kako će Srbi živeti na Kosovu. Od 2011. taj se dijalog vodio preko Beograda a u Briselu i stoga je većina sporazuma i bila o praktičnom životu Srba na Kosovu i našoj integraciji. Vlada Samopredeljenja to nije smatrala prihvatljivim i zauzela je stav da o unutrašnjim pitanjima Kosova (kakve će tablice Srbi koristiti, kako će glasati na srpskim izborima itd) neće pregovarati sa Srbijom. Tako su i postupili uz podršku međunarodne zajednice. Međutim, tada kada je ta dimenzija pregovora istisnuta iz političkog dijaloga sa Beogradom, njoj nije pronađena nikakava alternativa. Naprotiv, Samoopredeljenje ne samo da nije uspostavio dijalog sa Srbima, već su i zategli odnose sa SL – objašnjava ona.
Prema njenim rečima, do izbora će najverovatnije doći, uz određena ograničenja u organizaciji jer, kako kaže, ne može da zamisli da se oni bez eskalacije na terenu, kao što je to bila praksa nekada, i sada organizuju u srpskim školama.
– Izabrani predstavnici će biti legalni jer na Kosovu nema donje granice za izlaznost, ali njihova politička moć da reše duboke institucionalne problemem na Severu će biti imaginarna – zaključuje ona.
Igor Marković, viši istraživač i projektni menadžer u NVO AKTIV iz Severne Mitrovice, podseća da su prilikom prvobitne odluke o odustajanju za učešće na lokalnim izborima, čelnici Srpske liste naglasili da je razlog neučestvovanja nezadovoljstvo tretmanom ključnih pitanja za srpsku zajednicu od strane Vlade Kosova, sa posebnim fokusom na obaveze koje je preuzela u okviru procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
Prostor za dalje produbljivanje tenzije na Kosovu znatno proširen
– U samom fokusu ovog argumenta je bio ultimatum čija je suština bila da je neophodno pre svega formirati Zajednicu opština sa srpskom većinom, pa bi tek nakon toga došlo do razmatranja potencijalnog učešća (u tada već novim okolnostima i praktično drugačijem institucionalnom formatu) na lokalnim izborima. Sa druge strane, u odsustvu konkretnih koraka preduzetih u pravcu nastavka normalizacije odnosa (naročito) nakon sastanka održanog u Ohridu, manevarski prostor za dalje produbljivanje tenzije na Kosovu je znatno proširen, te ne iznenađuje odluka Srpske liste da ne učestvuje na nastupajućim izborima – navodi on.
Osim toga, on ukazuje na to da treba napomenuti da ova odluka dolazi i kao posledica potrebe SL da ne pokazuje slabost u smislu povlačenja pred obećanjem da će učestvovati na izborima samo i ukoliko dođe do ispunjenja proklamovanih zahteva.
Upitan da li SL nešto i šta čeka, pretpostavlja da se očekuje dalji rasplet u vezi sa neformalno dogovorenim zaključcima iz Ohrida, oko čije se primene stavovi Beograda i Prištine očigledno dijametralno kose.
– Iako su Brisel i Vašington snažno podržali i pohvalili navodno postizanje dogovora u Ohridu, jasno je da će njena primena ponovo biti žrtva povlačenja politikantskih poteza vlasti u Prištini i Beogradu čiji će (obostrani) cilj biti dodatno odlaganje primene preuzetih obaveza. Ukoliko međunarodni faktori izvrše dodatni pritisak na obe strane da implementiraju Aneks dogovora, može se očekivati neko privremeno administrativno rešenje Prištine (usled isteka roka za prijavu za učešće na izborima) koje će omogućiti legalno učešće Srpske liste na lokalnim izborima. U suprotnom, moguće je očekivati produbljivanje političke kriza u odnosima između Prištine i Beograda – pojašnjava on.
Na pitanje misli li da će u ovim okolnostima biti izbora kaže da su olaka predviđanja u ovakvim okolnostima izazovna isključivo zbog nemogućnosti ulaska u trag postojanosti odluka koje donose i poteza koji vuku, pre svega, Kurti i Vučić.
Prištinske vlasti neće rizikovati moguću eskalaciju
– Ambivalentne izjave koje su obojica davali tokom prethodnih dana ne ulivaju nadu u brzo razrešenje problema u vezi sa lokalnim izborima – smatra Marković.
Kako dodaje, ukoliko dođe do scenarija u kome do sada prijavljeni kandidati budu učestvovali na izborima (bez SL), oni neće imati potpunu legitimnost i dovešće do situacije u kome su potencijali za dalje produbljivanje krize na severu Kosova znatno prošireni.
– Duboko verujem da prištinske vlasti neće rizikovati moguću eskalaciju, naročito nakon podizanja tenzija na severu koje je prouzrokovalo prisustvo i loš tretman građana srpske nacionalnosti od strane Specijalnih jedinica Kosovske policije, kao i napuštanje kosovskih institucija od strane Srba. Ne treba zaboraviti činjenicu da će ogroman uticaj na prirodu raspleta situacije na severu u narednim nedeljama imati nerazrešen problem upotrebe tablica sa oznakama gradova na Kosovu, a koje izdaje MUP Srbije – kaže Marković.
Podsetimo, za 23. april zakazani su izbori u četiri opštine na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo: Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu. Izbori se održavaju nakon što su gradonačelnici, koji su dolazili iz redova SL u novembru 2022. podneli ostavke u sklopu kolektivnog izlaska Srba iz kosovskih institucija, a zbog odluke Vlade Kosova da sprovede proces preregistracije sa srpskih tablica na kosovske, koji je potom obustavljen u dogovoru sa Srbijom u okviru dijaloga.
Izbori su najpre zakazani za 18. decembar prošle godine ali su odloženi u poslednjem trenutku na zahtev međunarodne zajednice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
