Opozicija u Srbiji počinje da se grupiše po ideološkoj liniji, kažu za Danas nezvanično izvori iz diplomatskih krugova u Briselu, komentarišući formiranje Udružene opozicije Srbije, čiju srž predstavljaju Stranka slobode i pravde, Narodna stranka i Demokratska stranka.
Naši sagovornici poručuju da nije slučajno što su Dveri, kao izrazito evroskeptična stranka, ostale izvan navedenog bloka, formiranog nakon „gašenja“ Saveza za Srbiju. U tom kontekstu, tvrdi se da nije isključeno da Dveri u skorije vreme udruže snage sa srodnim političkim opcijama, poput Dosta je bilo. Takođe, navodi se da je moguće da se pojavi i treća „opoziciona kolona“, koja bi bila „izrazito građanska“, kao što je to devedesetih bio slučaj sa Građanskim savezom Srbije.
ŠIRA ARTIKULACIJA NEZADOVOLJSTVA VLAŠĆU
Sagovornici Danasa objašnjavaju da Udružena opozicija Srbije, čiji predstavnici insistiraju da se radi o „labavijem“ povezivanju nego što je to bio Savez za Srbiju, ima nekoliko ciljeva. Kako se ističe, delovanje u više „kolona“ trebalo bi da, pre svega, omogući „što širu artikulaciju nezadovoljstva vlašću“. Jedan od glavnih zadataka i izazova SSP-a, „narodnjaka“ i DS, biće, smatra se, „obezbeđivanje kontrole izborne administracije“.
„Uočeno je da najveći problemi kreću od dna, odnosno ne od Centralne izborne komisije, već od biračkih odbora i opštinskih izbornih komisija. Opozicija koja je bojkotovala izbore shvatila je da je potrebno da se postara da na predsedničkim izborima, koji će se održati krajem naredne godine, ili 2022, obezbedi oko 8.000 kontrolora, koji će biti lojalni, i radiće entuzijastično poput opozicionih čuvara glasačkih kutija na kraju Miloševićeve ere“, preciziraju diplomate iz sedišta EU. Naši izvori napominju da se smatra da će ključnu reč u opoziciji u Srbiji imati SSP, NP i DS, dok pojedinci poput Slobodana Samardžića, Janka Veselinovića i Đorđa Vukadinovića, iako formalno pripadaju Udruženoj opoziciji, „nisu značajni sagovornici u očima međunarodne zajednice“.
ZAUZIMANJE JASNOG STAVA O KOSOVU
Diplomate konstatuju da će vodeće države članice Evropske unije – Francuska, Nemačka i Holandija, insistirati da srpska opozicija u narednim mesecima, „po mogućstvu što pre“, zauzme jasan stav o pitanju Kosova i spoljnopolitičkom kursu Srbije.
„Postoje brojne razlike u mišljenjima o važnim pitanjima, pre svega Kosovu i spoljnoj politici kada se zagrebe ispod površine srpske opozicije, i potrebno je da opozicioni političari jasno kažu kako vide rešenje kosovskog pitanja i spoljnopolitičke orijentacije države. Očekuje se da će neki od njih reći da se slažu sa idejama EU, ali čak iako kažu da podržavaju stav srpskih vlasti da Srbija neće priznati Kosovo a da ne dobije ništa zauzvrat, to će biti mnogo bolje nego da izvrdavaju direktne odgovore na temu Kosova ili na teme koje se tiču toga da li Srbija treba da nastavi da se kreće u pravcu članstvu u Evropskoj uniji, eventualno da pristupi NATO-u ili da se približi Rusiji… To su pitanja na koja najveći deo opozicije i dalje daje uopštene ili neprecizne, maglovite odgovore“, napominju naši izvori.
PODRŠKA STRANOG FAKTORA
Diplomate nezvanično kažu i da je primetno „gomilanje socijalnog nezadovoljstva“ u Srbiji, izazvanog posledicama kovid krize i drugih ekonomskih faktora, što je jedna od „karata“ na koju će igrati opozicija. Ipak, smatra se da bez podrške, direktne ili prećutne, inostranog faktora srpskim opozicionarima, neće biti moguća smena aktuelnog režima. Kako podsećaju izvori Danasa, Demokratska opozicija Srbije imala je podršku Zapada za smenu Slobodana Miloševića, a „prećutni blagoslov“ međunarodne zajednice dobili su i naprednjaci i njihov predsednički kandidat Tomislav Nikolić 2012. godine. Podsetimo, nemački Špigel objavio je ove sedmice tekst čija je osnovna teza da aktuelni predsednik Srbije „ima zaštitnika u Evropskoj uniji“. Između ostalog, nemački magazin tvrdi: „Iz EU ili diplomatskog Berlina, koji je posebno aktivan u regionu Zapadnog Balkana, još nije bilo javne kritike zbog istrage o pranju novca. Za Brisel i Berlin je najvažnije da ne izgube Srbiju kao partnera u rešavanju konflikta na Kosovu.“
NASTAVAK MEĐUSTRANAČKOG DIJALOGA
Izvori Danasa ističu da se Nemačka, Francuska i Holandija svesrdno zalažu za nastavak međustranačkog dijaloga u Srbiji, koji je vođen od prošle jeseni uz posredovanje Evropskog parlamenta. Kako se napominje, u nastavku razgovora od opozicije će se tražiti da „jasnije navede svoje zahteve“, a od predsednika Vučića da se „obaveže na veće ustupke opoziciji, poput ostvarivanja slobode medija, pravljenja velikih pomaka u domenu vladavine prava i omogućavanja opoziciji da kontroliše izborni proces“.
ZAJEDNIČKI PREDSEDNIČKI KANDIDAT
Diplomate očekuju da opozicija, „iako deluje u više kolona“, nominuje zajedničkog kandidata na narednim predsedničkim izborima. Naši sagovornici objašnjavaju da će i Aleksandar Vučić učiniti sve da privoli opoziciju koja je bojkotovala glasanje u junu da na predsedničkim izborima ima svog kandidata, „jer u suprotnom EU neće smatrati takve izbore legitimnim“. „Vučić želi da ostvari još ubedljiviju pobedu na predsedničkim izborima od trijumfa SNS-a na nedavnim parlamentarnim, dakle da ima makar jedan odsto glasova više nego što su u junu dobili naprednjaci, ali je svestan da bez učešća takozvane bojkot opozicije ti izbori neće biti legitimni u očima Evropske unije“, poručuju diplomatski izvori.
ENIGMA ZVANA DS
Naši sagovornici smatraju da će na nastavak grupisanja i delovanja opozicije umnogome uticati i rasplet unutarpartijske borbe za prevlast u Demokratskoj stranci. Kako objašnjavaju, DS se u EU doživljava kao ključna strankau Udruženoj opoziciji Srbije, „iako je umnogome oslabljena“, i to ne samo zbog svog identiteta, već i zbog činjenice da su u njoj „politički stasali“ lideri Narodne stranke i Stranke slobode i pravde, Vuk Jeremić i Dragan Đilas. Podsetimo, „struja“ unutar Demokratske stranke koja se protivi politici aktuelnog lidera DS Zorana Lutovca, zakazala je unutarstranačke izbore za kraj narednog meseca. I jedan i drugi „tabor“ tvrdi da uživa podršku većine članova DS-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.