„Srpska politička misao“: Trebalo bi usvojiti zakon o vojnoj neutralnosti, ali je ne treba uvrstiti u Ustav

Obrazlažući zašto Srbija ne bi trebalo da uvrsti vojnu neutralnost u Ustav, naučni savetnik u Institutu za političke studije Milomir Stepić upitao je šta će se desiti ako se pojavi „neki balkanski antivelikoalbanski savez“, u kome bi bila Crna Gora, Severna Makedonija, Grčka i Srbija.

Stepić je naglasio da „stalno pokušavamo da zaboravimo“ da NATO nije izvršio samo agresiju na Srbiju 1999. godine, već i na Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, i da je stav pojedinačnih zemalja i celog NATO „sve vreme jugoslovenske krize bio antisrpski“.

Profesor Pravnoog fakulteta Miloš Jovanović rekao je da je vojna neutralnost politička odluka jedne suverene države da ne bude deo nijednog vojnog saveza i dodao da je vojna neutralnost Srbije u dubokom skladu sa našom slobodarskom tradicijom.

„Srpska istorija, za ne malu razliku od nekih naroda koji nas okružuju, bila je istorija slobodarskog naroda koji je uvek bio spreman da plati neretko ne malu cenu za svoju slobodu i nezavisnost, što je istorijska činjenica“, kazao je Jovanović.

On je rekao da u današnjem svetu, gde skoro svako „trči“ da prigli jačeg i stane iza „te lokomotive jačeg“, imate jedan narod, to su Srbi, to je Republika Srbija, i to je Republika Srpska, koji se kočoperno, u pozitivnom smislu, bori da ostane nezavisan“.

Profesor Instituta za strategijska istraživanja Stanislav Stojanović je naglasio da vojna neutralnost nije samo bezbednosni, već i vrednosni koncept, i da predstavlja zalaganje za mir i stabilnost i nastojanje da se gradi multilateralizam.

Dodao je da je svetu potrebna filozofija i praksa mira i stabilnosti, iako aktuelni geopolitički kontekst takva nastojanja veoma značajno diskvalifikuje.

Ukazao je da u tom smislu vojna neutralnost ima i značajnu istorijsku misiju, koja bi mir i stabilnost mogla da učini vrednosnom orijentacijom najvećeg broja zemalja.

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić je rekao da se vojna neutralnost u slučaju Srbije i Ukrajine postavlja kao jedan od ključnih elemenata smirivanja sukoba i „generalno stabilnosti“ u Evropi.

On je naveo da koliko god je vojna neutralnost donela dobro Srbiji, jer je pitanje u kakvoj bi se poziciji našla da je izabrala stranu u ratu u Ukrajini, „moramo biti svesni da će osporavanje naše vojne neutralnosti postati intenzivnije i biće je sve teže odbraniti“.