Tužno, uvredljivo, bahato, stranački – tako naši saogvornici opisuju miting “Srpska te zove” organizovanom u četvrtak Banja Luci, kao znak protivljenja usvajanju Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Na poziv SNSD-a, stranke Milorada Dodika, i partnerskih stranaka, u četvrtak je u Banja Luci organizovan skup “Srpska te zove” povodom Rezolucije o Srebrenici o kojoj će Generalna skupština UN raspravljati u maju. Skupu nije prisustvovao niko iz Dodikove opozicije, svi sem gradonačelnika Banja Luke Draška Stanivukovića, koji dolazi iz Partije demokratskog progresa.
Bez opozicije, ali uz gotovo kompletan državni vrh Srbije, Dodik je poručivao da Srbi ne mogu da žive u istoj zemlji s onima koji ih pokušavaju proglasiti genocidnim, te da donošenje rezolucije ne doprinosi suživotu u BiH.
Rekao je i da se nada da će Donald Tramp pobediti na novembarskim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, a Bosnu i Hercegovinu je nazvao “sra*em od države”. Govor je završio usklicima “Živela Srbija”, “Živela Rusija”, “Živela Republika Srpska”.
Izrazio je pijetet prema srebreničkim žrtvama, a njihovim porodicama je izrazio saučešće, da bi zatim ponovio da u Srebrenici genocida 1995. godine nije bilo. Okarakterisao ga je kao “zločin na kraju rata, nakon zamora i mržnje”, pa najavio da će kompletan politički vrh Republike Srpske da nad odlučivanja o pomenutoj rezoluciji, 2. maja, biti u Srebrenici, kako bi pokazali da je se ne stide i da je Srebrenica u Republici Srpskoj.
Okupljenima su se obratili i drugi čelnici Srpske, kao i predsednica vanparlamentarne Srpske stranke Zavetnici, Milica Đurđević Stamenkovski, novopečena saradnica Srpske napredne stranke.
Više građana Srbije, nego Banjalučana
Tanja Topić, politička analitičarka iz Banja Luke, kaže za Danas da skup “Srpska te zove” nije ni po čemu bio drugačiji od “sličnih skupova iz etnonacionalnog opusa”.
“Sem uvredljivih, teških, omalovažavajućih poruka prema pripadnicima LGBT populacije, bošnjackoj etničkoj skupini, pežorativnog vrijeđanja Bošnjaka kao „muslimančina“ sa kojima Srbima nema zajedničkog života, o dekadenciji EU, u koju čestiti i tradicionalni Srbi neće jer bi se morali odreći kotlova i pečenja rakije, u vrijeme kada se politički vrh Republike Srpske samoproklamuje u perjanicu evropskog puta BiH”, navodi ona.
Ona dodaje da se Stanivuković po pitanju protesta razišao sa opozicijom i da je došao, iako je su Banjalučani uglavnom ostali kod kuće.
“Na mitingu je bilo više građana iz Srbije nego Banjalučana, predsjednica Narodne skupštine Srbije doživjela je hladan tuš na bini, kada je Darko Banjac, zaklinjući se u Putina i žaleći što Rusija nije napala i Njemačku, zaurlao da neće u „pedersku Evropu“”, kaže naša sagovronica.
Topić poručuje da je to bilo “veče srama za pristojne Srbe”.
“Ubile su nas teške i uvredljive poruke, koje će oni koji su ih izgovorili već sutra zaboraviti i nastaviti da provode politike prijetnji i ucjena, osamostaljivanja u beskonačnost, javno prezirati državu BiH, braniti Dejton, vrijeđati međunarodne zvaničnike, iščekivati pobjedu Trampa i Putinovog „humanog pristupa“ u Ukrajini”, kaže.
Ona dodaje da se čini da je neka vrsta raspleta u „sukobu” Dodika i međunarodne zajednice na vidiku.
Homogenizovati će biračko telo
Stefan Blagić, novinar i osnivač pokreta “ReStart Srpska”, ističe da je raspoloženje u narodu u Srpskoj izrazito negativno kada se govori o Rezoluciji o Srebrenici. Dodaje da i stranke opozicije imaju takav stav, iako nisu prihvatile da dođu na miting, jer su okarakterisale kao stranački. U prilog toj tezi, kaže on, idu i određene izjave Dodika s mitinga u kojima je pominjao opoziciju.
“U Srpskoj postoji opšti konsenzus da se ne bi smelo ići u tom smeru, ali taj miting u praksi nema nikakav značaj za neusvajanje rezolucije. Mnogo više znače oni potezi predsednika Srbije i lobiranje koje se čini među članica UN, gde ono može proizvesti efekat”, navodi.
Blagić smatra da će ovaj miting samo homogenizovati biračko telo i u Srpskoj i delom u Srbiji, jer je gotovo čitav državni vrh Srbije prisustvovao.
“Samo ne razumem kako je dozvoljeno da dođu neki opskurni ljudi poput Milice Zavetnice, jer ona uživa nikakvu podršku u Srbiju, nije prešla cenzis i promenila politički dres”, kaže.
Govoreći o učešću Stanivukovića naš sagovornik kaže da je ovaj političar PDP-a pod potpunim okriljem Dodika i da radi sve što mu Dodik kaže.
“Nema ni privatne kontakte sa velikim delom opozicije. Jasno je da on neće biti akndidat opozicje u Baja Luci kako to piokušavaju da predstave jer je Banja Luka opoziciona, a sada on dobro sarađuje sa Dodikom”, napominje ovaj novinar.
Blagić se osvrčući se na atmosferu sa skupa, napominje da je očekivao veći broj ljudi, pogotovo zato što su dolazili i oni iz Srbije.
“Jedna sama atmosfera na mitingu je bila tužna. Zašto kažem tako? Ljudi su došli i više je izgledalo kao da su naterani, dovođeni, ucenjeni. Atmsofera je bila mirna, nije bilo euforije, a posle skupa su svi otišli kao da se nije ni desilo. Očekivao sam mnogo veći skup i iako mediji prenose da je bilo 50 hiljada, ali bilo je između deset i dvadeset hiljada”, navodi on.
On smatra da zvanično Sarajevo nema razloga da reaguje na sam skup, napominjući da postoji sloboda okupljanja i izražavanja političkog stava.
“Čeka nas turbulentan period, i za Srpsku, a bitno je i za Srbiju, uzimajući u obzir i ono što se dešava na Kosovu i Metohiji”, smatra on.
Generalna Skupština Ujedinjenih nacija o Rezoluciji o Srebrenici, koju su inicirale Nemačka i Ruanda, raspravljaće početkom maja. U njoj se osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici, kao i radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocida, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
Među kosponzorima Rezolucije su i Francuska, kao i Severna Makedonija. Prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Severne Makedonije, rezoluciju je do sada podržalo više od 17 zemalja, uključujući Sloveniju, Italiju, Lihtenštajn, Irsku, Finsku, Holandiju, Albaniju, Tursku, Jordan, Maleziju, Čile i Novi Zeland.
Na nedavno odražnoj prezentaciji nacrta Rezolucije argumente protiv usvajanja takvog dokumeta iznele su diplomate iz Srbije, Rusije, Kine, Severne Koreje, Venecuele i Nikaragve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.