Srpska vlast razmišlja da stavi moratorijum na eksploataciju litijuma

Prema nezvaničnim saznanjima Demostata, kako se bliže izbori, vaga se o scenariju koji bi doneo „najmanju štetu“ Vučićevom rejtingu .Stoga, ne isključuje se ni mogućnost da naša zemlja okrene leđa  englesko-australijskoj kompaniji Rio Tinto, odnosno da za iskopavanje rude jadarit (kombinacije litijuma i bora) bude pronađena neka pogodnija svetska kompanija, o čemu je Demostat pisao još u novembru 2021 u tekstu „Sprema li se alternativa Rio Tintu u Srbiji. Informacije do kojih smo tada došli potvrdila je indirektno ovih dana premijerka Ana Brnabić, izjavom za TV Pink da je Vlada blizu odluke da poništi sve dozvole date toj kompaniji.

Komentarišući mogućnost da vlast zameni Rio Tinto nekom kompanijom sa boljim „dosijeom“, izvori Demostata napominju da takav ishod ne bi zadovoljio javnost, koja traži totalnu zabranu iskopavanja litijuma. Kao druga opcija pominje se mogućnost da državni vrh odustane od eksplotacije litijuma na određeno vreme, što bi značilo stavljanje neke vrste moratorijuma. Na kraju, kao treći scenario pominje se da  zvanični Beograd ne popusti pred zahtevima naroda i ekoloških aktivista, što bi, nesumnjivo znacilo dalju konfrontaciju i dovelo do jačanja protesta, blokada i nezadovoljstva.

Bez obzira na način na koji će biti raspleteno ovo krajnje zamršeno klupko, naši sagovornici tvrde da će vlast biti na gubitku, i da niko ne može da garantuje da bi potencijalni moratorijum važio i posle aprilskih izbora. „Sve je pitanje kalkulacije, Vučić ne želi da izgubi nijedan jedini glas u trci za novi predsednički mandat na temi Rio Tinto, iako je svestan da je to praktično nemoguce “objašnjavaju izvori Demostata.

U međuvremenu, direktor za kampanje inicijative Kreni-promeni Savo Manojlović javno je najavio da će prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu, kojom bi se onemogućila eksplotacija litijuma u Srbiji početi od 20. januara. Manojlović je za list Danas rekao da je cilj da do početka februara inicijativa bude predata, kako bi parlament mogao da se izjasni pre najavljenog raspuštanja i izbora.  Da bi inicijativa stigla do poslanika, potrebno je da se skupi najmanje 30.000 potpisa. Manojlović je govoreći na istu temu za portal Nova.rs istakao: “Ako institucije ne budu rešavala ovaj problem, rešavaće ih narod na ulici. Ako ovo pitanje ne bude rešeno pre raspisivanja izbora, nisam siguran da će izbore biti uopšte moguće održati u regularnim uslovima”. S druge strane, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić rekao je za navedeni portal da je izvesno da ova tema može da bude na dnevnom redu Skupštine tek po okončanju izbora i da su male šanse da se za mesec dana okončaju sve procedure.

Demostat je, podsetimo, u tekstu objavljenom u novembru, naveo da kada je reč o potencijalnim partnerima iz Nemačke za projekat eksplotacije litijuma u Srbiji, smatra se da ne treba potceniti sposobnosti nemačko-australijske kompanije Vulcan Energy Resources. Prema izveštavanju nemačkih medija, u VUL.AX-u tvrde da mogu da obezbede karbonski neutralan litijum (što bi značilo smanjenje emisija ugljen-dioksida na najmanju moguću meru). Navedeni cilj, tvrdi se, može biti ostvaren ukoliko se prilikom eksploatacije koristi geotermalna energija.

Kompanija “Vulkan” pominje se i u tekstu koji je Dojče vele objavio na svom portalu, pod naslovom: “Litijum iz Nemačke: ekološki besprekoran i jeftin”.

“Nemačka je oduvek važila za zemlju siromašnu sirovinama, ali sada više ne: u termalnim vodama duboko ispod površine tla, nalaze se najveće rezerve litijuma u Evropi. Reč je, za sada, pre svega o rezervama u takozvanom Rovu gornje Rajne (Oberrheingraben) na jugozapadu Nemačke, na potezu od Bazela do Frankfurta, dužine 300 i širine 30-40 kilometara – na dubini od tri do pet kilometara… Po procenama nemačkih naučnika, radi se o rezervama ekvivalentnim 16 miliona tona litijum-karbonata, dakle litijuma koji se traži za baterije. To su količine koje su dovoljne za baterije više od 400 miliona elektro-automobila. Termalne vode ispod Rajne se odavno koriste u geotermalnim elektranama, a znalo se da sadrže i dosta litijuma, ali taj laki metal dobio je na značaju tek poslednjih godina, na početku ere baterija za elektro-automobile. Međutim, do skoro nije postojala odgovarajuća tehnologija koja bi eksploataciju domaćih rezervi litijuma omogućila na ekonomičan, ekološki prihvatljiv i održiv način. Sada su prijavljena ili u pripremi čak dva patenta”, precizira Dojče vele.

Dojče vele napominje da “proizvodnja litijuma Vulkana u Nemačkoj  nosi atraktivno ime Zero Carbon Lithium”, te da od aprila 2021. već radi prvo pilot postrojenje, sarađuje se sa geotermalnom elektranom Inshajm i Falcverkom.

“Vulkan ima za cilj da pokrene komercijalnu proizvodnju litijuma u Nemačkoj sredinom 2024. a očekuje se da će od 2025. ukupno pet fabrika proizvoditi oko 40.000 tona litijuma godišnje – što bi bilo dovoljno litijuma za baterije za milion elektro-automobila”, precizira se u tekstu.

Osamdeset odsto isporuka iz Kine

Dojče vele napominje da u Evropi se trenutno ne proizvodi litijum za baterije – “a 80 odsto isporuka dolazi iz Kine”. “Komisija EU i Nemačka vlada imaju zajedničku strategiju za izgradnju značajnih proizvodnih kapaciteta za baterije u Evropi, kako se zavisnost evropskih proizvođača automobila od Kine i drugih zemalja, ne bi još više povećala. Tako je EU jedan od glavnih finansijera projekta za ekstrakciju strateškog metala litijuma iz evropskih geotermalnih izvora”, navodi DW.