Ko je u pravu: Krši li se Ustav Kosova održavanjem srpskih izbora i da li je to uopšte bitno?

Nakon niza izjava i spekulacija o održavanju izbora, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Petar Petković sastao se u sredu sa institucionalnim i političkim predstavnicima Srba Kosovaca, u Raškoj. Tom prilikom se, između ostalog, govorilo se i o pitanju održavanja izbora.

Iz Prištine stigli su navodi da su upoznati sa zahtevom Beograda da se srpski izbori održe na teritoriji Kosova, kao i da će odgovor biti u skladu sa kosovskim Ustavom. Prilikom sastavljanja odgovora analiziraće i briselske sporazume.

Misija OEBS-a saopštila je da je o zahtevu Vlade Srbije obavestila kosovsku Vladu i druge relevantne mehanizme, te da se u izborni proces mogu uključiti jedino ako bude bilo podrške kosovskih institucija.

Prošle godine, kada su održani parlamentarni i predsednički izbori, građani su mogli da glasaju jedino na biračkim mestima u centralnoj Srbiji.

Poslednji parlamentarni izbori za koje je na Kosovu organizovano glasanje bili su 21. juna 2020. godine, a glasovi su prebrojavani u Raškoj i Vranju.

Praksa je bila takva od 2017. godine, da bi onda 2022. iz vladajućeg „Pokreta Samoopredeljenje“, čiji je predsednik Aljbin Kurti, rekli da Srbija treba da uputi direktan zahtev kosovskim institucija da bi se izbori održali, pa tako 2022. su srpski izbori na KiM bili zabranjeni.

Republička izborna komisija je na sinoćnoj sednici donela odluku o načinu na koji će birači sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija moći da ostvare svoje biračko pravo na izborima za narodne poslanike 17. decembara 2023.

Za birače sa KiM biće organizovano nekoliko biračkih mesta u centralnoj Srbiji, u Vranju, Kuršumliji, Raškoj i Tutinu.

Marko Milenković, iz „Nove društvene inicijative“, nevladine organizacije iz Kosovske Mitrovice, smatra da ne bi bio prekršen kosovski Ustav održavanjem izbora 17. decembra.

„Jednostavno, to je bila praksa sve do 2020. i tada niko nije pominjao bilo kakvo kršenje Ustava, radilo se o dogovoru sa međunarodnim partnerima ovde na Kosovu, pre svega OEBS-a ali potencijalno i UNMIK administracija bi mogla biti od pomoći, sve u cilju prevazilaženja nedostatka direktne saradnje između Prištine i Beograda po ovom pitanju. Čak mislim da Ustav Kosova nije relevantan u argumentaciji zabrane održavanja izbora, jer odnosi između Beograda i Prištine nisu na nivou diplomatskih već zahtevaju učešće posrednika“, kaže Milenković.

Naš sagovornik dodaje da bi se u tom slučaju moglo reći da se zabranom održavanja izbora krši Ustav Republike Srbije i ustavno pravo građana na KiM da učestvuju na izborima.

„Tako da, ovo tumačim kao deo jednog šireg narativa koji je već duže vreme prisutan ovde na Kosovu, i vidim ovo kao iskljucivo političku odluku, u srvhu dobijanja dodatnih političkih poena, ali i nastavka urušavanja svakog vida saradnje države Srbije sa Srbima na KiM, od strane vladajućeg režima u Prištini, jer je upravo sa njihovim dolaskom na vlast nastao problem, pa i došlo do kršenja već postignutih sporazuma u više navrata“, objašnjava Milenković.

Sa njim se ne slaže Fatmir Šeholi, direktor NVO iz Prištine „Institut za afirmaciju međuetničkih odnosa“, koji kaže da kosovski premijer Kurti ne krši kosovski Ustav kada kaže da zvanični Beograd treba da se obrati vladi Kosova oko održavanja srpskih izbora. Napominje da kosovski Ustav priznaje dvojno državljanstvo, te da su do 2020. Srbi na Kosovu glasali na srpskim izborima.

„Premijer time želi da pre svega natera Srbiju da prizn nezavisnost Kosova. Takođe, Kurti zadovoljava svoje pristalice time da srpskih izbora na Kosovu ne može biti ako se Srbija ne obrati zvaničnim pismom“, navodi Šeholi.