Kako se srpski pokreti sa Kosova mogu suprotstaviti Srpskoj listi?

Situacija za Srbe na Kosovu poslednjih meseci postala je znatno teža nakon zatvaranja gotovo svih institucija kojima je upravljala Srbija, čestih hapšenja Srba, ali i sve učestalijih napada na njih i njihovu imovinu.

Zbog toga su se određeni opozicioni pokreti i stranke Srba sa Kosova okrenule Beogradu i organizovale sastanke sa predstavnicima ProGlasa, a zatim i opozicionih partija iz Beograda.

Okrugle stolove organizovali su Srpsko nacionalno veće Kosova (SNV) i Metohije, Srpski nacionalni forum (SNF) i Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“, a učestvovao je i Srpski narodni pokret, dok su, s druge strane, učestvovali predstavnici gotovo svih opozicionih partija srpskog parlamenta.

Kao jedan od upečatljivih zaključaka ovog sastanka nametnula se ideja formiranja političke alternative Srpskoj listi (SL), kao partiji koja je produžena ruka zvaničnog Beograda na Kosovu.

Kako je rekao predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, susret pokreta sa Kosova i opozicije je “zametak” za formiranje takve alternative.

„Neophodno je da se prekine lanac korupcije na liniji Beograd – Srpska lista. Novac godinama odvajan za ljude na Kosovu i Metohiji je završavao u pogrešnim džepovima, odnosno nije dolazio tamo gde bi trebalo“, istakao je tom prilikom Lutovac.

Biševac: Treba podržati nove ljude

Jedan od učesnika sastanka, predsednik Srpskog narodnog pokreta Milija Biševac, za Danas kaže da je se pozivu Srpskog nacionalnog veća odazavao veliki broj opozicionih političara i predstavnika pokreta koji su se zainteresovali za pitanje Kosova.

Biševac tvrdi da je ovaj sastanak poslužio da Srbi sa Kosova iskažu svoje probleme ali i ponude neka od mogućih rešenja.

“Momčilo Trajković iz SNF i ja smo predstavili jednu strategiju o tome kako bi se moglo na neki način pomoći srpskom narodu na Kosovu, koji se trenutno nalazi u nikada težoj poziciji, sa kojom su se svi složili”, pojašnjava Biševac.

Ta strategija, naglašava naš sagovornik, uključuje niz zahteva, među kojima je i ispitivanje sredstava koja dolaze na Kosovo.

“Moj lični zahtev je bio da se ispitaju sredstva koja dolaze na Kosovo već dugo vremena, a ne dolaze do samih građana. Svakako, parlamentarne stranke na to imaju pravo, kroz raspodelu budžeta i skupštinsko zasedanje da pitaju gde završavaju ta sredstva i kako je tim ljudima dole”, ističe Biševac.

Kako tvrdi sagovornik Danasa, velika sredstva zaista dolaze na Kosovo iz Srbije, ali Vučićevi navodi o tome da se stalno šalju pare građanima Kosova nisu tačni.

“Pare dolaze ali se obično ne zadržavaju ovde, već se ponovo vraćaju u Beograd kod određenih biznismena iz Srpske liste i njihovih predstavnika”, tvrdi Biševac.

Drugi zahtev koji je Biševac istakao sastoji se u tome da predstavnici opozicionih stranaka u Srbiji omoguće pristup medijsom prostoru Srbima sa Kosova kako bi iskazali pravo stanje stvar, te da se ne bi spinovalo, što je, dodaje Biševac, u Srbiji čest slučaj.

“Zatražili smo i da političari češće dolaze ovde i obilaze narod, jer se narod ovde oseća ostavljeno, devastirano, uplašeno, kao da nema nikog iza nas”, naglašava Biševac.

On ističe da nije bilo dovoljno vremena, te da nisu svi bili potpuno pripremljeni, ali dodaje da će se ta strategija razrađivati.

“Jedno od pitanja jeste bilo i da se pokaže da politika SL do sada nije ništa uradila po pitanju opstanka Srba na Kosovu, da je bila pogrešna i da ukoliko se nastavi nama ovde preti izumiranje, bukvalno ćemo otići odavde svi”, pojašnjava Biševac.

Sagovornik Danasa ističe da cilj razgovora jeste bio “stvaranje političkog delovanja, ohrabrivanje ljudi da se bave politikom i preuzmu stvar u svoje ruke”

“Do sada smo uvek slušali politiku zvaničnog Beograda i Srpske liste koja je bila implementator te loše politike na terenu pa smo rezultate videli”, tvrdi Biševac i dodaje da zbog toga treba podržati novu političku garnituru ljudi koja treba da zastupa interese na sve načine, pa i u kosovskom parlamentu i institucijama.

Veljković: Srbi sa Kosova ne smeju biti ničija produžena ruka

S druge strane, potpredsednik Srpske demokratije (SD), koja nije učestvovala u razgovorima u Beogradu, tvrdi da Srbima na Kosovu treba “autentična priča”.

“Mi smo i Srpsku demokratiju osnovali sa tom mišlju – da sami upravljamo svojim životima”, tvrdi Veljković i dodaje da ne želi da definiše sebe negacijom nečeg drugog, “u ovom slušaju Srpske liste”.

On ističe da svi znaju da je SL “popljačkala i devastirala srpske sredine”, te da je ta partija danas “gotova priča” sa veoma malo uticaja.

“Sada mi radimo na tome, svaki dan na terenu, da ulijemo nadu narodu da vredi ovde ostati”, naglašava Veljković.

Naš sagovornik tvrdi “put ka rešenju problema leži” u tome da se Srbi sa Kosova izbore za samostalno odlučivanje, a ne da budu “produžena ruka bilo jedne, bilo druge, ili treće strane”.

“Da povratimo kontrolu nad svojim životima. To je i te kako izvodljivo”, kratko objašnjava otpredsednik SD.

On pojašnjva da Srpskoj demokratiji može da pristupi svaki punoletni građanin, te da su i pre formiranja partije pitali razne aktiviste i političare da im se pridruže, ali da većina nije želela jer je, tvrdi Veljković, smatrala da nešto može da postigne sama.

“Sada mnogi od njih traže da sa njima formiramo koaliciju. Koaliciju sa kime? Sa “one-man-show” strankama? Mi imamo stranku sa 110 članova i opštinske odbore širom Kosova. Bitno je šta ko može da doprinese zajedničkoj borbi. Ali suštinski mislim da nam treba širi front pred naredne izbore, pa ko voli, nek nas pita. Onda ćemo videti kako stranački organi Srpske demokratije procene”, zaključuje sagovornik Danasa.

Gogić: Želja za ujedinjenjem dolazi iz Beograda

Politikolog sa Kosova i Metohije, Ognjen Gogić smatra da zahtev za formiranje alternative putem udruživanja više dolazi iz Beograda nego sa Kosova.

“Tih opozicionih grupacija, bilo partija bilo pokreta koji nisu u političkoj trci, ali su aktivni ima sve više poslednjih godina, ali zapravo oni sami nemaju ambiciju da se ujedinjuju, štaviše već su se razjedinjavali”, tvrdi Gogić.

Naš sagovornik kaže da težnja za ujedinjenjem najverovatnije dolazi što od samog Momčila Trajkoviića i SNF, što iz samog Beograda, ali da to nije nešto što dele Srbi na Kosovu kao političku strategiju.

“Ja ne mislim da su velike šanse da do toga dođe. Mislim da neko na Kosovu, konkretno Trajković, i neko u Beogradu, ne znam da li je to Đilas ili Ponoš, možda vide tu zapravo priliku da se napravi opoziciona srpska lista ali mislim da oni nemaju moć da srpske opozicione grupacije navedu na taj put”, tvrdi Gogić.

On ističe da se srpske partije na Kosovu razlikuju po mnogim pitanjima, i da zbog toga, ali i ličnih razlika, neće doći do ukrupnjavanja, te da će postojati pojedinačne opozicione grupe koje će u manjoj ili većoj meri biti vezane za Prištinu ili Beograd.

Gogić skreće pažnju da ni SD, niti partija kosovskog ministra Nenada Rašića nisu prisustvovale sastancima u Beogradu, te da to ostavlja samo SNV, SNF i SNP, a to se, smatra on, ne može tumačiti kao ujedinjavanje.

“Postoji jedna teorija na terenu, a to je da sam Beograd želi da neku alternativu srpskoj listi, i da se ona ne može rebrendirati zbog čega on želi nove aktere koji bi ostali vezani za zvanični Beograd”, objašnjava Gogić, ali dodaje da nezavisno od toga, opozicione grupacije imaju potencijala da uzmu mandate Srpskoj listi.

Kao razloge navodi činjenicu da Priština sada ima većeg udela u organizovanju izbora, što ostavlja manje prostora Srpskoj listi za radnje koje su joj omogućavale ubedljive rezultate.

“Drugo, i nevezano za to, generalno se na Kosovu oseća razočarenje i bes čak i frustracija Srpskom listom jer se dosta zamera na nepotizmu, korupciji, selktivnom zapošljavanju ali i to što se SL pokazala neefikasna u odgovoru na poteze Prištine”, pojašnjava naš sagovornik.

S obzirom da je SL izgubila poverenje, a građani strah, Gogić smatra da će, čak i razjedinjene, opozicione grupacije moći da uzmuodređeni broj mandata.

“Izvesno je da će Rašić moći da iskoristi ovu situaciju jer već ima infrastrukturu na terenu, ali mislim da će i SD i SNP mogu da konkurišu za neke mandate. SL najverovatnije neće imati deset mandata. Imaće najviše, ali ne svih deset”, zaključuje Gogić.