Srpsko-srpski dijalog čeka Borisa Tadića

Državni vrh i politički predstavnici kosovskih Srba jednoglasni su da je „unutarkućni razgovor“ neophodan. U Vladi Srbije kažu da je takav susret potreban kako bi država oslušnula glas naroda, ali i zbog opasnog novog proširivanja jaza između Srba koji žive južno i severno od reke Ibar. Problem je što u Nemanjinoj 11, uprkos jačanju svesti da Beograd gubi komunikaciju sa kosovskim Srbima, niko ne zna ko je prava adresa za organizaciju takvog skupa, uključujući i resorno Ministarstvo za KiM. Predstavnici kosovskih Srba nemaju dilemu – poziv očekuju od predsednika Srbije Borisa Tadića.

Na pitanje da li predsednik Boris Tadić namerava da okuplja kosovske Srbe, iz Predsedništva Srbije Danasu je odgovoreno da se „mišljenje Srba sa KiM uvek uzima u obzir pri donošenju odluka vezanih za kosovsko pitanje“. U Predsedništvu naglašavaju da treba imati na umu da je sadašnji ministar za KiM Goran Bogdanović sa KiM i da tamo živi“, kao i da je „državni sekretar Oliver Ivanović, jedan od dugogodišnjih predstavnika Srba sa KiM, tako da je dijalog o svim pitanjima vezanim za kosovsko pitanje postoji i svakodnevan je“.

– Velika je sramota za srpsku politiku da kosovske Srbe međunarodna zajednica spaja sa Beogradom, i to van Srbije. Beograd bi trebalo hitno da okupi sve relevantne ljude, bez obzira na stranačku pripadnost, na razgovor i dogovor o državnoj i nacionalnoj strategiji za KiM. Ovo što stranci rade u suštini nije dobro za Srbe, kaže za Danas Momčilo Trajković iz Pokreta za KiM i predsednik Srpskog pokreta otpora.

Na pitanje zbog čega je onda učestvovao na skupovima u Budimpešti i Beču, Trajković odgovara da je „prihvatio poziv da učestvuje na srpsko-srpskim okruglim stolovima zato što je spisak učesnika garantovao dolazak predstavnika države, a samim tim i priliku da se sa njima razgovara“. Trajković napominje da je od predsednika Tadića ranije zatraženo da ponovo formira državni savet za KiM u koji bi ušli predstavnici države, SPC i kosovskih Srba.

– Skup u Beču pokazao je da među Srbima ima i onih koji misle da mogu, manje ili više, i bez Beograda. Opasno je da Srbi na KiM nemaju zajedničku priču. Bio je red da prvo razgovaramo sa Beogradom. Država je svojevremeno formirala neka tela za KiM, obećavala sastanke, a sada se ponaša kao da državnu politiku treba sakriti od kosovskih Srba, jer se Beograd sam o svemu dogovara i sa međunarodnom zajednicom i sa Albancima, izjavila je za Danas Rada Trajković, direktor NVO Evropski pokret Srba.

Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine zajednica opština AP KiM, tvrdi da, ako se izuzmu odvojeni susreti koje je Tadić imao s pojedinim predstavnicima Srba sa KiM uoči razmeštanja Euleksa, predsednik i premijer Srbije „već dve i po godine odbijaju da razgovaraju s kosovskim Srbima, dok ministar za KiM prima one iz stranaka vladajuće koalicije“. Iako kritikuje aktuelnu vlast zbog ukidanja dotacija za KiM i sedam srpskih opština uoči objavljivanja savetodavnog mišljenja MSP i dopunskih kosovskih lokalnih izbora, Jakšić kaže da bi prihvatio eventualan Tadićev poziv na razgovor, jer je reč o državnim interesima.

Prema Jakšićevim rečima, predstavnici DSS nisu išli na razgovore u Beču i Budimpešti, jer bi bilo „apsurdno da stranka, koja tvrdi da je KiM Srbija, učestvuje na susretima, čija je tema organizovanje života Srba u nezavisnom KiM“. Jakšić kaže da je poslednjem sastanku u Beču prethodio pripremi sastanak u Kolašinu, o kojem se u javnosti ne zna, a da prisustvo predstavnika države na takvim susretima govori da „Beograd u svemu vodi dvosmislenu i nejasnu politiku“.

U Vladi Srbije nezvanično tvrde da nema pritisaka na Beograd da bi privoleo Srbe da prihvate autoritet Prištine i da ne treba očekivati zvaničnu promenu stava Beograda o učešću Srba u institucijama samoproglašene kosovske države. Na pitanje da li je Beograd spreman da na eventualni srpsko-srpski dijalog pozove Srbe koji učestvuju u radu kosovskih institucija, u državnom vrhu odgovaraju da bi to, možda, bilo moguće u formi nezvaničnih foruma i okruglih stolova.

Bojan Stojanović, šef poslaničkog kluba SLS u kosovskom parlamentu i prvi čovek kosovske opštine Gračanica, tvrdi za Danas da „niko od Srba koji rade u kosovskim institucijama ne bi priznao nezavisan status Kosova“ i da Beograd treba da pozove na razgovor o suštinskim pitanjima sve srpske predstavnike. Stojanović smatra da bi na takvom sastanku trebalo da se postigne unutar srpski konsenzus o tome da li Srbi ostaju na KiM i kako da rešavaju probleme s kojima se suočavaju.

– Emotivna i institucionalna veza s Beogradom ne sme se prekinuti. Proces integracije je neophodan za opstanak Srba na KiM, ali to mora biti osmišljeno, da ne bi došlo do asimilacije ka kojoj ide deo sadašnjih srpskih predstavnika u kosovskim institucijama, kaže Rada Trajković.

Marko Jakšić tvrdi da „Srbi i srpske državne institucije mogu da opstanu na KiM i južno i severno od Ibra, ali samo uz pomoć Beograda, koji treba da se za to iskreno bori punim kapacitetima, a ne da kao poslednje dve i po godine, pod pritiskom EU i SAD, tera Srbe na prištinski kazan“.

Stranačka politika ostavila ruševine

– Srbi sada ne mogu sami o sebi da razmišljaju, jer je Beograd mnogo ranije propustio da podrži zahtev za stvaranje njihove autentične politike. Beograd se opredelio za stranačku politiku, koja je na KiM ostavila samo ruševine – kvazipolitičare. Ključno pitanje je da li Srbija ozbiljno misli da sprovede sopstveni Ustav. Ukoliko ne može, treba da ponudi alternativu. Zato očekujem da Tadić odmah pozove na razgovore. Kosovsko pitanje će se još dugo rešavati, treba osmisliti strategiju, ističe Momčilo Trajković.

Ministar i realnost

Na pitanje da li je opstanak Srba na KiM u sadašnjim političkim i egzistencijalnim uslovima moguć bez integracije u „novu kosovsku realnost“, Bojan Stojanović, šef poslaničkog kluba SLS, odgovara da „Srbi ne mogu da ignorišu postojanje određenih kosovskih institucija“, jer to ne čini čak ni Beograd, na primer kada KPS prati ministra Bogdanovića prilikom poseta na KiM.