SRS: Srbijom vršljaju stranci

Za to su i predlaožili da presudnu saglasnost za izdavanje dozvole strancu za boravak i zasnivanje radnog odnosa mora dati Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Radikali su i negodovali što se ovaj zakon koji je donet prošle godine menja, uz konstataciju “ko će da se zaposli od stranaca ako na 90 dana menjamo zakone”.

Radikal Sreto Perić, obrazlažući ovaj svoj predlog podsetio je i da je „bravar bio doživotni predsednik Srbije, a njegova biografija nije bila ni potpuno jasna, ni čista.

„Tako se i  danas može dogoditi da neko sa krajnjim namerama dođe u Srbiju, navodno da se zaposli, a onda da radi protiv interesa naše zemlje“, objasnio je Perić.

NJegov stranački kolega Filip Stojanović primetio je da se Srbija umnogome razlikuje od većine ostalih država i da ovaj zakon ne bi smeo da predstavlja puko usklađivanje sa propisima Evropske unije, jer našu situaciju usložnjava činjenica da je jedan naš deo pod okupacijom i da se  naši građani na Kosovu i Metohiji nalaze u nezavidnom položaju.

„Programsko opredeljenje SRS je da uslovi za zapošljavanje stranaca i državljana Srbije treba da budu izjednačeni. MI tražimo da odobrenje za ulazak i boravak stranaca bude u trajanju od 90 do 365 dana ,ali ste vi to odbili , tvrdeći da je vaše rešenje u skladu sa EU.

Vi zbog evropskih direktiva i propisa onbemogućavate faktički ljude iz Republike Srpske da ovde rade, da otvaraju firme„, navela je radikalka Vjerica Radeta, a njena stranalčka koleginica Nataša Jovanović koja je navela da se državljani Republike Srpske ne mogu tretirati kao klasični stranci, uz podsećanje da je 2000. godine usvojen Ugovor o specijalnim vezama sa Srpskom.

Marijan Rističević, poslanik sa liste SNS ponovo se dotakao Dragana Šolaka koji je, kako je rekao kupio državljanstvo Malte, a u Srbiji na SBB reemituje porekogranične kanale koji ne podležu porezima i registraciji u našoj državi.

Zoran Despotović ocenio je da se izmene svode na uvođenje elektronskog prijavljivanja čak iz inostranstva i propisivanje posebnih ličnih karata za strance, kao što su diplomatske, konzularne i servisne lične karte, kao i drugih obrazaca koji su u funkciji lakšeg regulisanja privremenog boravka na osnovu zapošljavanja.

„Ostaje dilema  da li se ovim izmenama i dopunama mora detaljno navoditi podaci sadržani u dokumentima stranaca„ , naveo je Despotović.

Inače, cilj izmene i dopune Zakona o strancima je da se olakša procedura za dobijanje radne dozvole i predviđa mogućnost da stranac kome je izdata viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja ostvari pravo na zapošljavanje u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji.

Novina je i propisivanje mogućnosti da strani državljanin podnese zahtev za privremeni boravak kako lično tako i elektronskim putem s tim da će se bliži uslovi za podnošenje zahteva za odobrenje privremenog boravka elektronskim putem propisati podzakonskim aktom, odnosno pravilnikom.

Mogućnost podnošenja ovog zahteva elektronskim putem predviđena je i za slučaj da strani državljanin podnosi zahtev iz inostranstva čime se maksimalno ubrzava postupak dobijanja odobrenja privremenog boravka stranaca u Republici Srbiji.

Predlogom zakona propisano je jedinstveno upravno mesto za podnošenje objedinjenog zahteva za privremeni boravak i dozvolu za rad stranca, tako da stranac zahtev za odobrenje, odnosno produženje privremenog boravka stranca sa zahtevom za dozvolu za rad, podnosi lično ili elektronskim putem nadležnom organu na propisanom obrascu.