St. Protić u „Utisku“: Opozicija se suviše zapetljala u proceduralnim pitanjima, da je prestala da govori šta će da uradi ako pobedi u Beogradu

Protić je naveo kako se opozicija „upecala“ u igru vlasti o izbornim uslovima, te su „nedeljama teme birački spiskovi, Radio-televizija Srbije i datum izbora“, a ne šta će u Beogradu biti promenjeno nakon izbora.

„Razumem značaj tih pitanja, ali čini mi se da većina građana primarno za to nije zainteresovana ili ne razume, a želi da čuje šta će to u Beogradu da bude promenjeno i šta će da uradi sa Beogradom na vodi, EXPO 2027, te sa fabrikom za otpadne vode ili kanalizacijom, šta će uraditi sa gradskim prevozom…“, rekao je Milan St. Protić u emisiji „Utisak nedelje“ na TV Nova.

Protić je podsetio da opoziciji tokom Miloševićeve vladavine nije bila dovoljna samo pobeda na izborima da bi se osvojila vlast, već i ulica.

„Ako su samo izbori cilj (opoziciji), to je ona saučestvovanje u pobedi ove vladajuće strukture još jedan put i to će se vratiti kao bumerang“, ocenio je on.

On je istakao i da ne misli da je bilo pametno što je opozicija izjavom o bojkotu sebi „vezala ruke“.

„Oni su sami sebe doveli u poziciju gde su im ‘vezane ruke’ jer su dali neka obećanja tako čvrsto i sada će se svaka promena tog stava protumačiti kao popuštanje pred pritiskom vlasti.

Govoreći o prisustvu američkog ambasadora Kristofera Hila na kolegijumu Skupštine Srbije o primeni preporuka ODIHR-a, Milan St. Protić je podsetio da to nije prvi put.

„Kad je opozicija odlučila da bojkotuje Miloševićeve izbore tada je Ričard Holbruk, mentor današnjeg ambasadora u Beogradu, hitno sleteo u Beograd i rekao da je ideja bojkota za koji se opredelila opozicija glupa“, podsetio je on.

Protić je ocenio i kako „ne vidi da predsednik Srbije Aleksandar Vučić gubi podršku međunarodne zajednice“.

To je jedna pragmatična politika koju Zapad vodi, ocena je Protića.

„S jedne strane ovdašnjoj vlasti imponuje da pokaže javnosti kako Amerikanci stoje iza njih, a sa druge strane američki ambasador je hteo da stavi do znanja i kakav je stav njegove zemlje o izbornim uslovima u Srbiji. Šta znači kad kaže ‘mi ne volimo bojkot’, koga to interesuje? Ključno pitanje je da li je ova zemlja demokratska i da li bi on da je na mestu srpske opozicije izlazio na te izbore? Ja sam očekivao da on ima veći senzibiltet za ono što se dešava u Srbiji“, rekao je Protić.

„To su velike sile, ponašaju se kao slon u porcelanskoj radnji… Demokratija u Srbiji nikada nije bila prioritet (za međunarodnu zajednicu) i iluzorno je to misliti, a naše iskustvo sa njima devedestih to govori. Ne treba da nas čudi što se američki ambasador petlja u stvari koje ga se ne tiču“, zaključio je Milan St. Protić.

Govoreći o najavi usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici u UN, Protić je istakao da je njihova najveća krivica od 5. oktobra 2000. godine ta što tadašnja vlast nije redefinasala nacionalnu politiku koja je definisana u vreme Miloševića i od strane tadašnjeg režima.

On je dodao i da se Srbije ne može pozivati na Rezoluciju 1244, a da istovremeno negira Rezoluciju 827 tog istog Saveta bezbednosti kojom je formiran Haški tribunal. Ocenio je to kao „nedosledno“.

Istoričar i pravnik Srđan Milošević ocenio je, komentarišući kolegijum Skupštine Srbije na kom su bili i strani ambasadori, kao „vrlo poražavajuće“ za jednu zemlju ako ima potrebu za neku vrstu medijacije u unutrašnjim političkim odnosima.

„To je sama po sebi porazna slika političkog stanja u Srbiji. Da li je Hil najbolje rešenje za tog medijatora ja to ne znam, ali je očigledno da je potrebna neka vrsta medijacije“, rekao je Milošević.

On je ocenio da kada imate „jednu vrstu devastiranog političkog sistema“, onda velike sile traže svoj prostor koji će popuniti.

Govoreći o pojedinim najavama opozicije da će bojkotovati predstojeće beogradske izbore, Milošević je naveo kako razume ideju bojkota, ali dodaje da je upitno koliko je to dobro rešenje.

„Ideja bojkota ima smisla onda kada imate mogućnost da čitava opozicija učestvuje u jednom takvom projektu, ali pošto imamo društvo u kojem je vlast paralelno stvorila sve, pa ima i svoju opoziciju, upitno je koliko je bojkot dobro rešenje“, izjavio je on u „Utisku nedelje“ na TV Nova.

„Ne postoji prostor da se na drugi način suprostavi vlastima osim na izborima“, rekao je on i dodao da „ne treba očekivati da će režim sam od sebe da odumre“.

Govoreći o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, Milošević je ocenio da je ona „rezultat toga na koji način smo se u Srbiji nosili sa tom temom“.

„U Srbiji se priznaje da je zločin, ali se ništa suštinski nije preduzelo. Sa jedne strane imamo jedno potpuno pravno ćutanje i izbegavanje da se o tome govori, a sa druge strane imamo krstaški rat protiv te kvalifikacije“, naveo je Milošević.

On je istakao da je besmislica to da će ovom Rezolucijom „srpski narod biti proglašen genocidnim“.

Istoričar Bojan Dimitrijević stava je da prisustvo stranih ambasadora na kolegijumu Skupštine Srbije „šteti“ jer pokazuje da nismo sposobni da vodimo međusobni dijalog.

„Ja mislim da je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zvala njega (američkog ambasadora Hila) da bi se on uverio u direktan stav opozicije i da bi na neki način pružio podršku vlastima, ali i arbitirao ako za to bude potrebe“, rekao je on.

On je ocenio i da je „ovde potreban privid demokratije kako bi se obezbedila vlast Srpske napredne stranke“.

„Što je verovatno dogovoreno da se pravi prostor Vučiću kako njegovi koraci ne bi bili opterećeni demokratskim kapacitetom njegove vlasti… Potreban je Vučić koji nema kamenčić u cipeli i koji će da završi neke poslove vezane za Kosovo i Republiku Srpsku“, rekao je Dimitrijević.

„Znamo da je Vučić, iako nije uveo sankcije Rusiji, kooperativan kada govorimo o izvozu naoružanja Ukrajini, litijumu, ali i da će biti ako Kosovo uđe u Savet Evrope, NATO i Partnerstvo za mir“, dodao je Dimitrijević.

On je ocenio i kako danas kod građana „nema ta energija koja je bila 90-ih i početkom 2000.“

Govoreći o Rezoluciji o Srebrenici, on je ocenio da je ona „daleko od toga da će obezbediti mir“.

„To nam otežava poziciju i to Vučić koristi kao generator u mobilizaciji podrške“, ocenio je Dimitrijević.