„Sistematsko ispiranje mozgova“: St. Protić o obeležavanju Vidovdana, „Mirditi“, Rio Tintu

Kako prenosi N1, on podseća da kada je obleženo 500 godina od Kosovske bitke, to je obeleženo kao tragičan dan, kao dan žalosti, gde su služene službe po crkvama, gde su svi bili u crnini, jer je to dan kada su Srbi u srednjem veku izgubili i svoju državu i svoje plemstvo.

„Obnova kosovskog mita počela je još 80-ih godina, kulminirala je sa tim Miloševićevim događajem naroda 1989. godine, sa sve zvezdom petokrakom i ‘drugarice i drugovi’, i američkim ambasadorom u prvom redu. I to je najavilo u kom će se pravcu ići i koliko će se naša istorija, o kojoj većina našeg naroda vrlo malo zna i to što zna uglavnom zna pogrešno, zloupotrebiti da bi se mobilisala ova nacija za ciljeve koje je tadašnja vlast odredila, a koji se do danas nisu promenili“, ocenjuje St. Protić u N1 Studio Live.

Ukazuje da se ovde izgubio smisao postojanja institucija.

„Kad imate beslovesnu masu, vi njome manipulišete. Evo, to vidimo kao na dlanu. I to vidimo u svim zemljama u kojima postoji takvo sistematsko ispiranje mozgova. Da li je to Severna Koreja ili je Kuba. Ili je Srbija, nažalost. Tamo gde nema individualne slobode, tamo gde nema meritokratije, tamo gde svako misli da ima prava da na silu ostvari svoj interes, sve će se pretvoriti u haos, a onda u tom haosu, naravno, vlast će imati pretekst da radi štagod hoće. Jer mi smo zalutali. Mi više ne znamo šta je dobro, šta nije“, poručuje.

Potvrđuju grozni događaji

Navodi da to potvrđuju grozni događaji koji su se dogodili u samo poslednjih godinu i po dana – i Ribnikar i Mladenovac, i roditelji koji tuku nastavnike, i vršnjačko nasilje.

„I dok to ne dođe do našeg kućnog praga, a tad će biti dockan, mi ćemo i dalje da okrećemo glavu. To je sve međusobno povezano, to je bolesna atmosfera u ovoj zemlji, koja proizvodi takve strašne negativnosti, na koje smo mi, bojim se, oguglali. Ako su u Juri u Leskovcu ugroženi ljudi i bore se za neko parče hleba i elementarnu pristojnost, onda je dužnost svih nas da budemo tamo, ali nismo“, upozorava.

Na pitanje možemo li se vratiti na pravi put, ističe da „neko mora da krene“.

„Neko mora da pokrene one ljude kojima se duša protiv toga buni. Koji hoće dobru školu. Koji hoće strogu školu. Koji hoće da njihova deca u toj školi nešto nauče i da sutra postanu ljudi. O tome se radi“, smatra.

Dodaje da će ovako, „99 odsto ovog naroda završiti motajući kablove i trujući se litijumom i ko zna čim“.

Upitan kad je izašlo iz mode da se radi i uči, ističe da je to „danak ukupnoj naopakosti u kojoj živimo, gde su kriminalci promovisani za nacionalne junake, neznalice, neobrazovani za autoritete u raznim oblastimi, gde sistematski srušeno real školstvo, srušen real univerzitet, srušeno real znanje. Koliko puta sam ja čuo od svojih prijatelja ‘šta ima moje dete to da uči, šta će mu to’“.

Ističe da je za sve to najveća odgovornost na vlasti.

„Pa, vi imate dominantnu stranku koja dobija ne znam koliko procenata glasova, a nemaju u svojim redovima jedno jedino ime od formata. Jedno jedino ime koje nešto znači. 700.000 članova…“, kaže St. Protić.

Na konstataciju da se naprednjaci ne bi složili, on navodi da „tako svakog možete da proglasite za Ajnštajna, ali bi trebalo da otkrije Opštu teoriju relativnosti da bi bio Ajnštajn“.

„Ali, pošto su se ti kriterijumi izgubili, onda to može da prođe. Kaže se – on je svetsko ime. kako ja znam da je on svetsko ime?! Na osnovu čega se dokazuje da je on svetsko ime?! Više ima intelektualne težine u Proglasu, gde ih je 14, nego u 700.000 članova vladajuće stranke“, ocenio je.

Problem sa Mirditom mogao unapred da bude rešen

Komentarišući zabranu festivala „Mirdita, dobar dan“, a jedan od razloga koji su se mogli čuti je zašto se održava baš na Vidovdan, St. Protić navodi da ako je to bio problem, onda je on mogao da se reši unapred, „ali očigledno te volje nije bilo“.

„Ovo sve što se dogodilo je izazvano, da bi se jedan takav festival koji nikom ništa nije pretio, niti mogao da naudi, da bi se zabranio i da bi se pokazalo još jedan put da ova vlast stoji iza tih nasilnika koji se pojavljaju, ne samo tom prilikom, nego i nekim drugim, i da je to u stvari njihova udarna pesnica. I to nije prvi put u istoriji da se autokratski režimi služe takvim paravojskama pod navodnicima za ostvarenje svojih ciljeva, jer onda kao nisu oni odgovorni, nego su to neki nekontrolisani huligani, a mi smo svi ovce za šišanje, pa ne znamo čemu se radi“, ukazuje St. Protić, aludirajući na desničare koji su juče protestovali protiv održavanje festivala.

Dodaje da svaka zabrana ukazuje da u toj zemlji nešto sa ljudskim pravima i demokratijom nije u redu.
„Svejedno da li se nama nešto dopada ili nam se ne dopada, da li je to po našem individualnom ili grupnom ukusu ili nije, niko nema prava da zabranjuje, pogotovo to da čini vlast, ljudima da iskazuju svoje ideje, svoja osećanja, svoja dela, svoja razmišljanja na bilo koju temu. Da li je to Parada ponosa ili je to Mirdita ili je to neki treći događaj. Svako od nas ima prava da, kome nešto od toga ne odgovara, da tome ne prisustvuje i da u tome ne učestvuje, ali nema prava da brani drugome“, poručuje.

Ukazuje da je „to sve manipulacija ljudskim osećanjima, koja se izgrađuju na određen način od osamdesetih, pogotovu devedesetih – ta mržnja prema drugim narodima, jer sve drugo može da prođe, jer moramo da branimo Kosovo, jer su Srbi u Hrvatskoj ugroženi, jer je Republika Srpska sa sadašnjom vlašću neprikosnovena, i onda sve drugo može da prođe, što bi klinci rekli, i avioni i kamioni.“

„Šta se nas tiče Rio Tinto, odgovoran je onaj ko mu je dao dozvolu za rad“

Na pitanje, povodom današnjeg protesta protiv litijuma u Loznici, da li bi pritisak javnosti mogao ponovo da urodi plodom, on smatra da – ako bi bio dovoljno jak taj pritisak.

„Ja mislim da je pogrešno to što se pažnja usmerava ka Rio Tintu kao kompaniji. Ta kompanija je takva kakva jeste. Nas ona uopšte ne treba da zanima. Njoj je neko dao dozvolu da radi u ovoj zemlji. Taj je odgovoran. Nije odgovoran Rio Tinto. Šta se nas tiče Rio Tinto?“, poručuje.

Smatra da je vlast samo trebalo da kaže da nije zainteresovana za taj projekat, i to bi bilo završena priča, čak i kada se radi o pritiscima sa Zapada.

„Ja ne znam šta znači to pritisak. Kakav je to pritisak? Šta vama oni mogu da kažu? Ako se postavite kako treba i kažete, nas to ne interesuje, to je kraj svakog razgovora. Šta znači pritisak? Pritisak može da se primenjuje onda kada postoji plodno tle za taj pritisak. A to znači da vlast pozitivno reaguje na takvu ponudu. Da li zato što je korumpirana ili zato što je maloumna – pa, vi birajte. Sutra će taj litijum da izađe iz mode. Sutra će te litijumske baterije da budu zabranjene. Zato što su otrovne, zato što one štete i onima koji ih upotrbljavaju. I šta ćemo onda da radimo?“, pita St. Protić.

Dodaje da sve dolazi od „te idiotske logike ili antilogike – leba bez motike“.

„Ako može nešto da se kopa, i to da kopa neko drugi, a mi da sedimo da ne radimo ništa i samo zgrćemo pare. Ne može tako. Da bi se nešto steklo mora da se radi, a da bi se radilo mora da se uči. I tek onda mogu da dođu rezultati. To da ćemo na kopanje nečega u zemlji, da mi budemo bogati i da ne radimo ništa, to je mnogo opasna priča koja ovu zemlju užasno mnogo košta. I taj se mentalitet, nažalost, u dobrom delu ovoga naroda proširio“, zaključuje St. Protić.